Za “plastiku” dugujemo milijarde

Uprkos visokim troškovima, u Srbiji se koristi 1,2 miliona kreditnih kartica. Ovo je najskuplji vid pozajmice, odmah posle “dozvoljenog minusa”

Gotovo 34 milijarde dinara, što je 286 miliona evra, dugujemo po kreditnim karticama. Ovo je najskuplji vid pozajmice, odmah posle “dozvoljenog minusa”, s prosečnom cenom od 21,42 odsto godišnje. Ipak, to građane ne sprečava da ih masovno uzimaju, pa je tako, prema podacima Kreditnog biroa, u opticaju čak 1,2 miliona kartica.

Postoje tri vrste kreditnih kartica. Prva, takozvana čardž kartica, koja plaćanje odlaže za mesec dana, služi da se kratkotrajno premosti trenutni nedostatak novca. Banka na ove kartice ne naplaćuje nikakvu kamatu, već samo troškove održavanja (ili takozvanu članarinu), pa je ova vrsta zajma “preko plastike” najisplativija.

Druga vrsta kartica je ona kod koje banka dug automatski deli na dogovoreni broj rata, najčešće tri, šest ili 12. Ova vrsta pozajmice već ima svoju cenu, iako neke banke za nju ne naplaćuju kamatnu stopu, već takozvanu naknadu, koja se obično “skida” s prvom ratom i kreće se, najčešće, od nekoliko stotina pa do 1.000 dinara, što zavisi od visine pazara.

Druga vrsta kartica je ona kod koje banka dug automatski deli na dogovoreni broj rata, najčešće tri, šest ili 12. Ova vrsta pozajmice već ima svoju cenu, iako neke banke za nju ne naplaćuju kamatnu stopu, već takozvanu naknadu, koja se obično “skida” s prvom ratom i kreće se, najčešće, od nekoliko stotina pa do 1.000 dinara, što zavisi od visine pazara.

Banke u svojoj ponudi obično imaju kombinaciju ovih kreditnih kartica. Tako istovremeno jedna ista kartica može da bude i “čardž” (ako se ceo pazar namiri do određenog datuma idućeg meseca pa se ne plaća ni kamata), i kartica “na rate” (ako SMS-om obavestite banku da delite iznos na više meseci), i, na kraju – revolving, kada dužnik propusti sve ove datume i rokove pa mu banka zaračuna kamatu na ceo iznos i mesečno ga duži za određeni procenat ukupnog duga.

Svaka ova kartica, u slučaju kada se tako dogovore banka i određeni trgovac, može da služi i za plaćanje na rate, bez ikakve kamate i naknade, i to direktno na prodajnom mestu. U tom slučaju trgovac prodatu robu ne naplaćuje odmah u celosti, iako “provlači” karticu na ceo iznos, već dobija svakog meseca deo rate, kao što se i klijentu banke svakog meseca sa računa skida isti toliki iznos.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/Novosti