Sveti prepodobni Ipatije, iguman Rutinski
Ovaj prepodobni rodio se u Frigiji. Kada mu je bilo osamnaest godina otac ga jednom izbi, i on pobeže od kuće i otputova u Trakiju. Tamo stupi u jedan manastir, odade se podvizima monaškog života, i ubrzo se proču svojim vrlinama. On nikada nije pio vina; i jednom, stupivši u borbu sa telesnom strašću, provede u postu pedeset dana, i ne okusi ni hrane ni vode. Kada doznade za to nastojatelj manastira, on za vreme večere u prisustvu bratije sam svojom rukom dade Ipatiju čašu vina i hleba, posle čega se Ipatije odmah oslobodi strasti koja ga je mučila, i on za blagodari Gospodu i svome nastavniku.
Sveti prepodobni Ipatije, iguman Rutinski Ovaj prepodobni rodio se u Frigiji. Kada mu je bilo osamnaest godina otac ga jednom izbi, i on pobeže od kuće i otputova u Trakiju. Tamo stupi u jedan manastir, odade se podvizima monaškog života, i ubrzo se proču svojim vrlinama. On nikada nije pio vina; i jednom, stupivši u borbu sa telesnom strašću, provede u postu pedeset dana, i ne okusi ni hrane ni vode. Kada doznade za to nastojatelj manastira, on za vreme večere u prisustvu bratije sam svojom rukom dade Ipatiju čašu vina i hleba, posle čega se Ipatije odmah oslobodi strasti koja ga je mučila, i on za blagodari Gospodu i svome nastavniku. Posle izvesnog vremena Ipatije, po savetu svog duhovnog oca, otputova u Carigrad da ukaže pomoć jednome čoveku koji se nalazio u nekom teškom iskušenju. Tom prilikom on bi od pomoći i svome ocu koji beše doputovao u Carigrad. Pošto zatim isprati oca svog u njegov zavičaj, Ipatije sa dva inoka otputova u Halkidon. Tamo se nastani u manastiru Rutinskom, koji u to vreme imađaše čudan i ružan izgled, jer beše potpuno zapusteo, i svima je ulevao neki strah.
Neki Rutin, kao svetovnjak, sazida nekada divan manastir i dovede u njega egipatske monahe, koji se i podvizavahu u njemu, slaveći Boga. Ali kada Rutin umre, monasi se raziđoše iz njegovog manastira, i manastir ostade pust. Vremenom on zaraste u korov i neprohodan šiprag, pa se zatim u njega uvukoše i nastaniše nečisti dusi, zbog čega postade strašilo, te niko nije smeo ni da prolazi pored njega. Našavši manastir u takom stanju, prepodobni Ipatije izagna iz njega besove, očisti ga i uredi, pa se sa pomenuta dva inoka nastani u njemu. Sam on stade praviti vlasenice, dok se jedan monah bavio usevom a drugi baštovanstvom. Posle nekoliko godina prepodobni Ipatije otputova u Trakiju i stupi u onaj manastir gde se ranije podvizavao. Ali monasi manastira Rutinskog uskoro dođoše k prepodobnome, moleći ga da im bude iguman. Prepodobni pristade, i od toga vremena stade vršiti velike podvige. Mnogi od monaha, ugledajući se na njega, postigoše veliko savršenstvo u bogougodnom životu. Za svoje podvige božanstveni Ipatije se udostoji dara čudotvorstva od Boga, i činjaše mnoštvo Čudesnih isceljenja. Tako, on isceljivaše besomučne, slepe, suhe i žene krvotočive. Mnogim nerotkinjama on izmoli od Boga sposobnost da rađaju decu, i majkama dojiljama povrati mleko.
Mnogo puta on molitvom izvede vodu, dodade hleb i drugu hranu, umnožavajući ih u vreme oskudice. On molitvom odgonjaše svaku bolest od ljudi i od domaćih životinja. Hrana mu je bila: vareno semenje, povrće i malo hleba. Pa i ovu oskudnu hranu on je uzimao samo kasno uveče. Pri tome, radi održanja svojih staračkih sila on je pio po malo vina. Prepodobni Ipatije požive osamdeset godina, te mu i kosa i brada pobeleše kao sneg. I u tako dubokoj starosti on i po izgledu i po delima svojim ostade čio kao i pre. Četrdeset godina on provede u zvanju sveštenonačelnika monaha, i osvetla sveštenstvo i, poslavši ispred sebe ka Gospodu svojih osamdeset učenika, on se i sam, slaveći Gospoda, mirno upokoji, oko 446. godine.
Dodajte komentar