Nakon što su u emitovanim snimcima saznali ko je koga ogovarao, zadrugari su se preselili u spavaću sobu i otkrili nešto novo.

Nekolicina zadrugara je bila vrlo domišljata, pa je svoje slobodno vreme upotpunila smišljajući jednu pesmu koja će objediniti sve njih, a i njihova dešavanja.

Najveću zaslugu za napisan tekst je pokupio Sloba.

– Saška Karan jedinstvena žena, voli jesti čajne i kulena. Svakog dana živaca sve manje, kakvo li će da napravi s*anje? Jelena se agresije boji, za stolom hematome broji. Meditira svakog drugog, trećeg dana, pod jastukom buđava joj hrana. Na Banetu Divna oči pari, u glavi joj samo one stvari, nema Marka pa sad samo kuka, u gaćama sve češće joj ruka. Milica se oko kadra muva, Viktorija uvek nešto kuva. Nije svesna da nam čini štetu dok sa Tanjom hrče u duetu – ovako su glasili neki od stihova.

Dok je pisao, Slobi je prišao i Bane Čolak kome je pročitao samo par napisanih redova, a ostatak ostaje tajnost za većinu zadrugara.

Ovo je bio samo deo pesme, a nastavak možete pogledati u snimku koji se nalazi ispod teksta.