Da li ste znali da postoji pas koji je dresiran da nanjuši insekte i štetočine u muzeju? Njegovo ime je Rajli, i slovi za najbljeg čuvara muzeja na svetu.
Muzej likovnih umetnosti u Bostonu dobio je neverovatne prinove. Prošle godine u muzej je pristigla zbirka od 113 holandskih slika neprocenjive vrednosti. Takođe je proširena zbirka slikara XX veka. Međutim, najveću pažnju javnosti zaokupilo je štene vajmarskog ptičara koje će pomagati pri otkrivanju štetočina koje mogu naškoditi umetničkim delima.
Vajmarski ptičar, Rajli, vršiće proveru umetničkih dela koja treba da pristignu i utvrditi da li ima tvrdokrilaca, moljaca i drugih insekata koji mogu naneti štetu zbirci muzeja. Moljci izjedaju fine tkanine kao što su vuna, svila i pamuk, dok tvrdokrilci mogu napraviti rupe u predmetima od drveta. A da ni ne spominjemo štetu koju srebrne ribice (tj. šećerni četinaši) mogu naneti knjigama. Da biste dobili ideju o tome koliko su ovi insekti opasni po ustanove, možete uzeti za primer invaziju moljaca koji su zarazili skoro sve muzeje u Velikoj Britaniji.
Kako bi se sprečila takva zaraza, u Muzej likovnih umetnosti u Bostonu dovedeno je štene. Kejti Getčel (Katie Getchell), zamenik direktora, izjavila je u intervjuu sa Anir (Annear) da u muzeju postoji mnogo stvari koje po prirodi privlače razne bube i štetočine.
Dodala je da bi mnogo umetničkih dela bilo sačuvano ako bi uspeli da izdresiraju Rajlija da sedne ispred predmeta na kojima nanjuši insekte koji se ne mogu videti golim okom, zato što bi onda takve predmete mogli odneti na proveru. Tokom naredne godine dresiraće ga Niki Luongo, vlasnica psa i direktor službe za zaštitu muzeja. Vajmarski ptičari jako su pogodni za ovakve zadatke zato što imaju dosta energije i ne gube koncentraciju, čak ni posle nekoliko sati dresiranja. Z
ato se često obučavaju za otkrivanje bombi i droge. Pored toga, Rajli nema dugačak rep, te nema brige da će uništiti krhke predmete u muzeju. Rajli, naravno, nije jedini koji doprinosi zaštiti protiv insekata. Tu su i strogi protokoli muzeja, osmišljeni tako da štetočine drže podalje od zbirki. Rajli je, trenutno, samo deo eksperimenta. Ako uspeju da ga obuče za otkrivanje insekata, i drugi muzeji će možda dobiti svoju štenad koja će pomagati pri očuvanju umetničkih dela.
Ovo nije jedina vest o psima koji se obučavaju za očuvanje kulturnih dobara. Arheološki i Antropološki muzej u Pensilvaniji (Penn Museum), u saradnji sa Crvenim lukom (Red Arch), rade na dresuri pasa koji će moći da nanjuše ukradena kulturna dobra.
Program, pod nazivom K-9 tragači za kulturnim dobrima, koristi materijale iz muzeja kako bi psima pomogao pri otkrivanju prokrijumčarene robe. Ako se kroz ovaj program dođe do zadovoljavajućih rezultata, carinski agenti bi mogli da koriste pomoć pasa u potrazi za ukradenim predmetima.
Postoji mogućnost da će psi, obučeni za otkrivanje ukradene robe, pomoći da se ilegalne radnje, kao što je krijumčarenje antikviteta, svedu na minimum. Za sada, oni mogu da nanjuše antikvitete koji sadrže miris mačaka.
Pas Rajli je trenutno najpopularniji čuvar muzeja na svetu. Ukoliko Boston bude jedno od vaših odredišta, imaćete prilike da prisustvujete pravoj maloj atrakciji u Muzeju likovnih umetnosti.
(redinfoportal)
Dodajte komentar