Da li ste nekada osetili potajno zadovoljstvo kada ste čuli za poteškoće kroz koje neke od poznatih ličnosti prolaze? Čitanje o problemima nekih izuzetnih pojedinaca može nam poslužiti kao uteha, zadovoljstvo koje dobijamo zavidinim posmatranjem pada bogatih. Za ovo osećanje postoji čak i naziv ― šadenfrojd.
To je nemačka reč koja označava tajno uživanje u posmatranju kako drugi ljudi prolaze kroz poteškoće. To je potpuna suprotnost empatiji, a nemački filozof Artur Šopenhauer ga je osudio kao najgoru moguća ljudsku emociju.
Ova emocija je predmet mnogih istraživanja u poslednjih nekoliko godina. Jedno je sigurno, rađa se iz zavisti.
Istraživanje objavljeno u 2013. godine u Spisima Akademije nauka u Njujorku opisuje nekoliko eksperimenata koje su sproveli naučnici. Za prvi, ispitanicima su pokazali slike ličnosti kao što je starija žena, učenik, zavisnik od droge i lepo obučen poslovni čovek. Ove slike predstavljaju stereotipe i imaju svrhu da izazovu osećanje sažaljenja, ponosa, gađenja i zavisti. Slike su uparene sa svakodnevnim prizorima kao što su „osvojio 5.00 dolara”, „poprskao ga taksi” i „poslat u kupatilo”. Od ispitanika se tražilo da kažu kako se osećaju kada vide različite slike i prizore sa kojima su uparene. Istraživači su takođe pratili pokrete mišića obraza kod ispitanika preko elektromiografije, jer su želeli da vide koliko često su se ispitanici nasmejali.
Ispitanici su se češće smejali kada je razlog osećanja zavisti, kao što je poslovni čovek, bio uparen sa negativnim ishodima, kao što je situacija kada vas isprska taksi. U drugom eksperimentu u istom istraživanju, ispitanicima su pokazane iste kombinacije ličnosti i prizora, a trebalo je da saopšte kako se osećaju.
Njihovi mozgovi su skenirani koristeći funkcije MRT. Sasvim očekivano, osećali su se srećnije kada su videli kako se ličnost kojoj zavide suočava sa negativnim ishodom.
U istraživanju preko Interneta, čak su i bili voljni da toj ličnosti daju električni šok.
Mina Sikara, glavni autor i psiholog na univerzitetu Harvard, u jednom saopštenju navodi da nedostatak empatije nije uvek patološki, već reakcija koju oseti većina, ali ne svako.
U istraživanju iz 2011. otkriveno je da su ljudi sa niskim samopoštovanjem više osetili šadenfrojd prema veoma uspešnim ljudim. Međutim, to nije bio slučaj sa pojedincima sa visokim samopoštovanjem.
Neurolozi su čak ustanovili i u kom delu mozga se javlja ova emocija. Taj deo se naziva trbušni tok i ima veze sa sistemom nagrađivanja. Ta petlja je odgovorna i za žudnju za pivom i seksualne potrebe.
Istraživanja pokazuju i da se ova emocija može javiti i prema običnim, nama bliskim ljudima. Iako većina pokušava da obuzda ovo osećanje, ono se javlja i kada naši prijatelji prolaze kroz težak period.
S tim u vezi, naučnici su primetili da se šadenfrojd kod žena javlja kada se njihove prijateljice suoče sa poteškoćama vezanim za fizički izgled, kao što je gojenje. Muškarci su isto osetili kada su njihovi prijatelji pretrpeli gubitak vezan za društveni status. Istraživači nagađaju da se ovo dešava jer ljudi prijatelje istog pola doživljavaju kao konkurenciju u svetu borbe za parenje.
Otkriveno je i da se ova emocija kod ljudi javlja rano. Primećena je kod dece uzrasta od 2 do 3 godine.
Simon Šamej-Suri, profesor psihologije na Univerzitetu Haifa u Izraelu, smatra da je šadenfrojd evolucionarni mehanizam, koji se razvija kod nas i zavisi od toga kako izlazimo na kraj sa situacijama nejednakosti.
(redinfoportal)
Dodajte komentar