LJUMA PENOV-PRess Serbia intervju nakon premijere prvog domaćeg rimejka

Povodom premijere prvog rimejka u domaćoj kinematografiji,uradili smo intervju sa glavnom akterkom, glumicom Ljumom Penov, a svi oni koji su propustili premijeru imaće priliku da pogledaju drugu projekciju u okviru FEST-a  26.januara 

U Beogradu je u okviru festivala Meta filma u Art bioskopu na Kolarčevoj zadužbini održana premijera prvog rimejka u domaćoj kinematografiji. U pitanju je rimejk čuvenog filma „crnog talasa“ „Ljubavni slučaj službenice PTT-a“ koji je režirao Dušan Makavejev. Film je snimljen pre pedeset godina i tada je pokrenuo brojna pitanja i bavio se tabuima i problemima tadašnjeg društva i poretka. Sada, pedeset godina kasnije, imamo njegov rimejk. Ovoga puta film nosi naslov „Ljubavni slučaj“ i kao i original pokušava da pokrene i postavi pitanja o mnogim aktuelnim i problematičnim temama. Samim tim, ovaj film možemo svrstati u kategoriju „andergradund“ filmova, i „garažnih“ filmova koji prate tradiciju crnotalasnih ostvarenja. O premijeri prvog srpskog rimejka porazgovarali smo sa heroinom andergraund filma Ljumom Penov koja u filmu tumači glavnu ulogu.

Konačno je srpska kinematografija dobila svoj prvi rimejk? Kako gledate na to i koji su vaši utisci?

• U pitanju je rimejk, kaver filma. Mislim da je dobro to što se ovaj film dogodio, za naš film uopšte i film u regionu. Original je napravljen pre pedeset godina i mislim da je ovo vredna stvar koja će svakako ostati u istoriji naše kinematografije. Mislim da smo svi, mi glumci i filmska škola PREDITOR sa Milutinom Petrovićem i Natašom Pavlović na čelu, uspeli da dostignemo koncept rimejka. I to u pravom smislu. Trudili smo se svi da verno ispratimo original i damo svoje pečate i pečat ovog vremena kroz taj film. Mislim da se jasno vidi da je postojala potreba da se ovaj rimejk napravi, i to baš ovog filma. Premijera je dobro prošla, utisci su pozitivni. Prikazivanje će biti i 26. januara u Domu omladine.

Čuvena scena sa mačkom je reinterpretirana i očigledno je dobro prošla, da li je bilo nekih posebnih komentara?

• Meni je jedna od najdražih scena u filmu bila upravo sa mačkom Mićom koji je bio dobar, nežan, osećajan i vrlo pažljiv partner. Ta scena sa Evom Ras je nekako obeležila original i važi za kultnu scenu naše kinematografije. Reditelji su joj posvetili posebnu pažnju kako bi ponovo dobila na snazi i lepoti u ovom vremenu, koje je toliko drugačije od onda kada je čuveni Makavejev snimao svoj film.

U originalu Eva Ras tumači lik Izabele. Sada u filmu vi tumačite lik Bele. Kakva je Bela danas u odnosu na Izabelu od pre pedeset godina?

• Sam scenario je osavremenjen, pa samim tim i moj lik. To je vrlo osetljivo pitanje. Ipak su to isti likovi, koji govore, vrlo često, i identične rečenice. Dešavaju im se iste stvari. Okolnosti su dosta promenjene jer se toliko toga promenilo od onda. Naravno da se dosta razlikuju ipak, jer su u pitanju dve različite glumice, i svaka od nas je unela nešto samo svoje. Na mojoj Beli sam jako posvećeno radila, baš zato što je rimejk, držala sam je čvrsto i osećajno, vodila me je neka moja stazica koju sam sama utabala samo za nju, nežna i krhka.

Zovu Vas heroinom andergraund filmova, igrali ste i u filmovima koji se ne mogu svrstati u „andergraund“, čak ste dobili i nagradu u Americi za film „Crna Zorica“, koja je razlika između tih filmova i da li je uopšte ima?

• Razlike ima, najviše u smislu estetike i izbora sredstava kojim se film priča. Ja ne pravim razliku kada pristupam svojim ulogama. Meni je samo bitno da me priča, scenario, uloga naravno, i kao osobu i kao glumicu pokreće, bez obzira na izabrana sredstva.

Pored Vas u filmu igraju i Albin Salihović, Ana Todorović Diallo, Marina Bukvički, Aleksandar Meda Jovanović, kakva je bila saradnja?

• Stvarno mi je bilo lepo da radim sa svojim kolegama koji su izuzetni glumci i profesionalci. Bili smo vrlo skladni i jedna uigrana ekipa i zajedno smo s ljubavlju radili na ovom filmu. Mislim da smo svi, glumci, zajedno sa preditorima i Milutinom i Natašom osetili važnost učestvovanja i čast da proživljavamo i oživljavamo jedno remek delo, jedan film koji je toliko ostavio traga u našoj umetnosti.