Poremećaj srčanog ritma

Ne mora uvek da se „obuzdava“ lekovima. Ako postoje i druge bolesti poput dijabetesa, gojaznosti, stresa, ranije će doći do oštećenja srčanog mišića

Ako srce otkuca više od 100 puta u minutu znači da je poremećen srčani ritam. Ovaj broj se uzima kao granična vrednost, ali ne i apsolutna.

To znači da neko ko ima 90 ili 95 otkucaja u minutu, ima ubrzan rad srca, i treba da se javi lekaru.

Međutim, nije svaki osećaj ubrzanog srčanog rada znak bolesti.

Ubrzano lupanje srca, poznatije kao tahikardija, ukoliko traje nekoliko godina i ne reguliše se lekovima, može da izazove oštećenje srčanog mišića i dovede do ozbiljnijih kardioloških problema.

To posebno važi za muškarce.

Ipak, ako nije često i ne ograničava osobu u svakodnevnom životu i radu, ne treba takvo stanje dramatizovati.

Pacijenti obično daju podatak da kada nešto rade ne osećaju ništa, ali kada miruju osete da srce ne radi pravilno i da povremeno preskoči. Ukoliko se to često dešava, neophodna je detaljnija lekarska provera.

Profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog u Kliničkom centru Srbije, kaže da tahikardija u najširem smislu predstavlja ubrzani rad srca, ali se mora precizno definisati njen uzrok, nivo i rizik po pacijenta:

– Tahikardija može da bude izazvana velikim brojem faktora od uobičajenih, banalnih, do neposredno životno ugrožavajućih. Ukoliko broj otkucaja prelazi 140 u minutu neophodno je da se pacijent obrati lekaru, radi potvrde o kakvoj se vrsti poremećaja srčanog ritma radi, ali i intervencije ukoliko je potrebna. Često smo u situaciji da pacijenti sa samomeračima pritiska „izmere“ izuzetno veliki puls. To je najčešće posledica grešaka u merenju, ali ukoliko se pacijent pri tome loše oseća, oseća lupanje srca, savet je da se obrati svom lekaru.

Tahikardija će se javiti u stanjima većeg fizičkog opterećenja, uzbuđenja, bilo da je u pitanju pozitivan ili negativan povod, kao reakcija na strah, ali i u stanjima sa povišenom temperaturom, kod osoba sa nižim pritiskom, osoba sa anemijom, poremećajem funkcije štitne žlezde, pa sve do ozbiljnih stanja kao što su srčana slabost, reakcija na slabiju ishranjenost srčanog mišića krvlju, emboliju pluća, pa sve do stanja šoka.

Oni koji imaju tahikardiju, dugoročno gledano imaju veći rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Da li će i kada tahikardija izazvati još veće tegobe srca zavisi od drugih faktora.

– Ako je osoba gojazna, ima 30 kilograma više, ona „nosi“ veći teret i samim tim i srce trpi – upozorava prof. Pavlović. – Drugi uzroci tahikardije su preterano unošenje kofeinskih napitaka, kafe, čajeva, ali u poslednje vreme sve više i energetskih napitaka. Čest uzrok ubrzanog srčanog rada je i poremećaj rada štitaste žlezde, jer je to organ koji može da dovede do ubrzanja rada srca.

Ukoliko uz tahikardiju postoje i drugi faktori rizika, poput dijabetesa, pušenja, gojaznosti (posebno u predelu stomaka), povećanog lošeg holesterola, stresa, ranije će doći do oštećenja srčanog mišića.

– Ubrzani rad srca se može osetiti u toku mirovanja, najčešće kao jako lupanje srca, osećaj nelagodnosti u grudnom košu, preznojavanje, umaranje – objašnjava prof. Pavlović. – Međutim, kod pacijenata koji stalno imaju tahikardiju, simptomi nisu toliko izraženi, jer su se oni vremenom privikli na njih.

I terapija zavisi od toga da li je tahikardija udružena sa ostalim tegobama.

– Kada je srce samo razlog za ubrzani srčani rad onda tahikardiju treba regulisati lekovima, najčešće su to beta-blokatori, navodi prof. Pavlović. – Ukoliko ne postoje jasni i vidljivi razlozi za ubrzan rad srca, poput gojaznosti i ostalih faktora, a postoji tahikardija, pitanje je da li takve pacijente treba tretirati. To su obično pacijenti koji imaju blizu 100 otkucaja srca u minutu, ali ne i preko toga. Njih uglavnom ne treba podvrgavati terapiji, sem ukoliko tahikardija ometa njihov život.