„Ovaj prostor odiše istorijom, sve je počelo baš na terenima Partizana i Zvezde. Nema boljeg mesta od ovog“, kaže Nataša Kovačević
“Kad je spomenik trebalo da bude prevezen na Kalemegdan, rekla sam: „Ljudi, idem i ja kamionom“. Juče je u Beogradu padala kiša, dobro smo se smrzli, ali je vredelo” – kaže u razgovoru za „Alo!“ Nataša Kovačević i nastavlja:
“Spomenik smo prevozili od Zemuna do Kalemegdana, ekipa nije bila baš oduševljena mojom odlukom da se vozim u otvorenom kamionu, ali smo tom prilikom snimali i više nego interesantne kadrove za dokumentarni film „Skok“, koji govori o mom povratku na teren posle nesreće. Prvo smo prešli Gazelu, pa se vratili na Brankov most i onda opet nazad u stari deo grada. Sve zbog što boljih kadrova. Radi bezbednosti smo morali da vozimo veoma sporo, a ljudi pored kojih smo prolazili su nas, moram da priznam, malo čudno gledali. Sigurno su se pitali: „Ko su ovi ludaci što se u decembru voze u otvorenom kamionu i još se snimaju?“.
Dobro raspoloženje i pozitivan stav o svetu oko sebe nešto je po čemu je devojka koja je pre pet godina u saobraćajnoj nesreći ostala bez noge prepoznatljiva, pa je takva i sada, kada je ispunila svoj san.
Spomenik visok 3,5 metara
Spomenik je delo vajara Radoša Radenkovića, kome je za izradu trebalo manje od mesec dana.
“Skulptura prikazuje neko vrstu rađanja, odnosno borbu za loptu i prepoznatljiva je svima. Spomenik je, zajedno s postoljem, visok 3,5 metara, a materijal je patinirani mesing, koji izgleda kao bronza. Da bismo mogli da ga postavimo, srušena je ograda koja je razdvajala terene Partizana i Crvene zvezde, u čemu takođe ima mnogo simbolike” – kaže Radenković.
“Ne, uopšte ne mogu da verujem da smo konačno uspeli i da će ovaj spomenik biti postavljen. Nije danas nimalo lako podići spomenik, pogotovo na mestu kakvo je Kalemegdan. Ovaj prostor prosto odiše istorijom, tu su tereni dva najveća srpska kluba, čiji su igrači i činili tu pomenutu reprezentaciju. Bili su tu profesor Nikolić, Radomir Šaper, Nebojša Popović, Bora Stanković i mnogi drugi, kao i Francuz Anri Hel, koji je bio selektor te reprezentacije. Kao narod smo skloni zaboravljanju, tako da sam ponosna na to što ćemo ovom inicijativom između ostalog i podsetiti ljude kako je naša košarkaška priča zapravo počela. Hvala ljudima iz Košarkaškog saveza Srbije, KS Francuske, produkciji „Sinesport“, Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Grada Beograda i svima koji su prepoznali i podržali ovu inicijativu” – kaže Nataša Kovačević.
(Alo)
Dodajte komentar