Maša je nakon završenog fakulteta shvatila da ima još mnogo toga da uradi u životu, da vreme brzo prolazi i da postoji mogućnost da neće realizovati sve važne stvari koje je zamislila…
Ovakve misli su je uplašile, počela je da brine da bi se to zaista moglo i desiti. Zbog ovoga je odlučila da upiše master, nađe posao i upiše još neke dodatne edukacije. Sve ove obaveze zahtevale su dosta energije, posvećenosti i ona je jedva uspevala da se posveti drugim važnim stvarima u životu. Zanemarila je partnera i prijatelje i zbog toga došlo do konflikata u ovim relacijama. Ovakvi nepovoljni životni događaji doneli su još stresa i Maši su počele da se javljaju misli uznemiravajućeg sadržaja. Padale su joj na pamet misli da će sebe i svoje bližnje povrediti nožem. Ove misli su je jako uplašile i počela da misli da bi to zaista mogla i učiniti što je još više pojačalo strah.Zbog straha da bi mogla da naudi sebi i drugima počela je da izbegava noževe i kuhinju.
Maši su se zbog proloniranog stresa, uzrokovanog mnogobrojnim obavezama, ali i konfliktima u značajnim odnosima javile opsesivne misli. Opsesivne misli su neželjene misli koje nam se nameću i čiji nas sadržaj uznemirava. One same po sebi nisu patološke, ali postaju problem onda kada osoba obrati pažnju na njih i kada veruje da će se ono što pomisli zaista i desiti. Dakle, problem je nastao kada je Maša počela da veruje da će onda kada pomisli da nekoga može povrediti to zaista i učiniti. Kako bi se zaštitila od straha i neprijatnosti koje su izazivale ove misli, počela je da izbegava noževe i kuhinju. Ovakav mehanizam borbe protiv straha i neprijatnosti je pogrešan jer joj je onemogućavao da uvidi da bi nelagodnost svakako prestala i bez izbegavanja.
Postoje razne opsesivne brige i uglavnom se odnose na strah od zaraze, infekcija, previda koji mogu imati katastrofalne ishode (npr. zaboravljanje da se isključi pegla), preokupiranost redom i savršenstvom, kao i strah od neprikladnog i nekontrolisanog ponašanja.
Najčešće aktivnosti kojima se osobe štite od straha i nelagodnosti su izbegavanje, proveravanje, ponavljanje određenih radnji, čišćenje, razuveravanje itd.
Tretman opsesivno-kompulzivnog poremećaja
Cilj tretmana je da osoba uvidi da su opsesivne misli samo misli koje su nastale kao rezultat povišenog stresa i pobuđenosti našeg organizma, ali i nerešavanja nekih realnih životnih problema. Važno je znati da ove misli ne govore ništa o vama, vašim namerama, željama i nisu u skladu sa uobičajenim obrascima razmišljanja i ponašanja. S obzirom na prethodno rečeno, opsesivne misli treba samo registrovati i pustiti ih da prođu jer svako dublje bavljenje njima nas uvodi u začarni krug i održava poremećaj. Takođe, važno je izložiti se situacijama koje u nama izazivaju nelagodnost, ali ne korisititi zaštitna ponašanja poput izbegavanja, proveravanja i drugih. Na ovaj način osoba uviđa da su opsesivna predviđanja neopravdana, kao i to da može da podnese neprijatnost.
Jelena Šarić
diplomirani psiholog i nosilac naprednog praktikuma iz Racionalno-emotivne-bihejvioralne terapije
Savetovalište Metanoja
https://www.facebook.com/MetanojaSavetovaliste/
https://www.instagram.com/savetovalistemetanoja/
Dodajte komentar