Srbin Nikola Arnautović (22) pronađen je mrtav na brodu kompanije Karnival, za koju je radio nekoliko meseci. Mediji su preneli da je u pitanju samoubistvo, a njegove kolege svedočile su da je Nikola neposredno pre ovog tragičnog izbora tražio hitno bolovanje od HR službe.
Ovaj slučaj pokrenuo je brojna pitanja o uslovima rada na kruzerima, koji su postali sve češći izbor za mlade sa Balkana, koji na prekookeanskim brodovima, uglavnom u ugostiteljskim poslovima, traže uhlebljenje. Međutim, spominje se problem izolovanosti, smena od 10 i više sati, depresije i svega ostalog što nosi ova “avantura”.
M.L. (29) već devet godina radi na kruzerima, i promenio je više poznatih kompanija, najčuvenijih kruzer imena. Ovaj slučaj je i njega, i njegove brojne kolege potresao duboko:
“Pre svega želeo bih da izjavim saučešće porodici i prijateljima mladića. Nažalost nisam iznenađen znajući kroz šta sam sve morao da prođem ovih 9 godina radeći na brodovima.”
Ipak, kaže da je jedna stvar jako bitna da ne dođe do najgoreg ishoda.
– Ja sam veoma druželjubiva osoba i nikada nisam bio sam, tako da i kad sam bio tužan uvek sam imao s nekim da razgovaram i tako da skinem teret s leđa i nastavim dalje. Brod je jedan imaginarni svet u kome jednostavno morate da se snađete, da igrate po njihovim pravilima, a s druge strane da radite šta vama odgovara.”
“Upasti u depresiju je veoma lako, i ponekad i ne znate da ste depresivini i da s vama nešto nije u redu. Ako upadnete u taj začarani krug kabina-posao-menza, i ne idete u teretanu, ne izlazite napolje, ne idete u bar, ne družite se s ljudima, ne javljate se bar 1 puta nedeljno svojoj porodici koja je kao vaš glavni stub podrške, zbog koje ste i otišli na brod, može se završiti veoma kobno” – kaže on.
Priznaje da je u početku nekada spas video i u alkoholu, ali da sada gleda da izlaz iz krize pronađe u teretani, i izlascima na kopno, barem na sat vremena.
Savetuje porodicama da ako im se član koji je otišao na brod požali na uslove, da budu uz njega, da ga savetuju, da ga ubede da nije kraj sveta, da može da dođe kući, promeni kompaniju, aplicira za neke bolje uslove.
“To nije posao za svakoga, to stoji, moraš biti psihički jak, ali izvodljivo je i znam ljude koji rade preko 10 godina” – kaže M.L. koji dodaje da je važno da steknete par prijatelja na brodu, jer oni vam moraju biti zamena za porodicu.
Njegov utisak je da je ovde reč i nemaru HR odeljenja, celog menadžmenta i supervizora, koji očigledno nisu shvatili da sa dečkom nešto nije u redu.
“Znam iz više izvora da pomenuta kompanija nema dovoljno aktivnosti za zaposlene, i da ih tretiraju, kao i većina kompanija, kao ID brojeve a ne kao ljude.”
Ipak, on upozorava radnike da moraju znati svoja prava.
“Ako ste bolesni, imate temperaturu, ne morate da radite, odete u “medical” i oni vas provere i daju vam dan za bolovanje. U slučaju da je nešto ozbiljnije što zahteva pregled specijaliste moraju da vas pošalju na kopno i ako se ustanovi da niste sposobni za rad kompanija vam plaća kartu, i sve medicinske troškove, i dobijate naknadu dok ste kući sve dok ne ozdravite.”
“Bitno je da što više saznate o vašim pravima. Savet za sve kojima je prvi ugovor, uvek pitaj nekog iskusnijeg za savet. Meni su prvi ugovor mogli da serviraju sve i svašta, sve sam prihvatao.”
Ipak, on krivi i posredničke agencije.
“Oni moraju da kažu kandidatima da oni ne idu na prinudni već dobrovoljni rad, i da ako ne mogu izdrže da svakog trenutnka mogu da idu kući, i da ne moraju da plate kartu.”
Ipak, one se bave drugim stvarima, tvrdi on.
“Šalju vas kod određene klinike za lekarski pregled, navode vam da morate avionsku kartu da kupite preko njih, naplaćuju vam obradu C1D pomorske vize, što možete i sami da odradite preko web sajta ambasade. Agencije ne smeju da uzimaju ništa od kandidata za svoje usluge, one dobijaju procenat od kompanija nakon vašeg tromesečnog probnog rada” – kaže M.L.
“Savetujem vam da uvek aplicirate direktno na websajt kompanije ili pronađete ovlašćene regrutere preko Linkendina!”
Nesrećni mladić je inače, kako su mediji preneli, posao dobio preko agencije u Zagrebu
Tražio hitno bolovanje
Da podsetimo, devojka koja je radila sa Nikolom, Meta Martono, otkrila je detalj zbog kojeg je moguće da je mladić digao ruku na sebe, a koji ostaje na policiji da ispita.
“Samo dva dana pre smrti Nikola se našao sa direktorom ljudskih resursa i tražio je hitno bolovanje, što je ona odbila. Oni su sada veoma osetljivi zbog ovog što se dogodilo. Njihov razlog što ne mogu da mu daju bolovanje je bio jer je novi zaposleni, mislim da je dođao u junu” – kaže Meta.
– Što se tiče radnog vremena o tome morate sami da vodite računa.
Morate sami da vodite racuna koliko radite i koliko odmarate nazalost, zakon je napisan na strani poslodavca ali opet non-stop ga krše.
BITNI ČLANOVI ZAKONA RADA KOJI SE POŠTUJE NA BRODOVIMA
– kad god ste radili više od 10h, to je prekovremeni rad.
– ne smete da radite više od 14h sati dnevno
– smena ne sme da vam bude duža od 6 h bez pauza
– u periodu od 24h morate imati 10h sati odmora.
– na kraju meseca imate pravo da tražite TIME CARD, i vidite koliko ste radili
M.L. kaže i da ne bi savetovao onima koji ne mogu da izdrže razdvojenost od bližnjih da se upuštaju u ovaj rad:
“Ukoliko si osoba koja je previše vezana za porodicu, majku, sestru, devojku, i nisi spremna da ih ne vidiš neko vreme, ne idi na brod! A ako se postaviš s tim “idem da pomognem sebi i njima” – to je već druga priča.
“Prvi ugovor je uvek najteži, najgori, a onda ako odradite više njih, setite se i lepih stvari. Čaša je uvek polupuna ili poluprazna Ako samo mislite o losim stvarima onda ste u problemu” – savetuje on!
ODLAZAK KUĆI
“Ukoliko želite da odete kući, to možete da uradite kad god vam padne na pamet pod uslovom da je brod u bilo kojoj luci. Ako nemate pare za kartu, kompanija je dužna da vas vrati kući. Zašto? Ukoliko je navedeno u ugovoru da vi morate da platitie kartu, da će vam biti skinuto s računa ili da morate da odradite još nedelju dana da zaradite za kartu – to su gluposti, i nema pravnu težinu” – tvrdi on.
“Koliko ste dana radili toliko vam se mora isplatiti, niko nema pravo da skida novac s vašeg racuna, ili da isplatu umanjuje za troškove avionske karte. Jedino kompanije mogu da se ograde time sto vam uzmu neki depozit u slučaju da date otkaz, od prve plate, ili pre po dolasku na brod. U protivnom , ako želite da date otkaz, odete u HR i kažete im – ja sutra idem kući i nemam para, hoću svoj pasoš i avionsku kartu! Stvar je vrlo jednostvna, posebno ako ste u Americi! Ukoliko vas kompanija izbaci s broda i ne pošalje kući, oni plaćaju paprene kazne Imigracionoj što vas nisu poslali kući, i tu nema dileme. U Evropi nisu toliko striktni ali svejedno moraju da vas pošalju kući” – tvrdi ovaj mladić.
Dodaje da bi sve ovo navedeno agencije koje se bave zapošljavnjem radnika na kruzerima morale da predoče na intevjuiama.
SVE KREĆE OD VRHA
Ovaj mladić kaže i da je uloga supervizora ključna i često presudna kakav će vam ugovor biti.
“Ukoliko Vam supervizor zadaje muke, i budite se sa osećajem da vam se ne ide na posao, presešće vam ugovor. Uglavnom sam imao dobre supervizore i menadžere, ali sve kreće od vrha i politike kompanije. Moje supervizori su uglavnom brinuli o meni i bili su fer i radili na tome da se ja profesionalno razvijam i da mi bude prijatno na poslu. Politika kompanija za koje sam ja radio je uvek bila takva da su se oni trudili da se ja uvek vratim i odradim još jedan pa još jedan ugovor. Mi smo na kraju svakog ugovora na poslednjem sastanku za posadu koja ide kući imali elektronski upitnik da popunimo i njime ocenimo : hranu, aktivnosti, kabinu, da li smo bili motivisani za rad, da li su naši predlozi bili uvažavani, ocenjivali smo supervizore. Tako da su supervizori i menadžment dobijali ocene na osnovu naših komentare. I to je bio zatvoren krug, oni koji su bili loši morali su da se poboljšaju, a oni koji su bili dobri su mogli još da napreduju” – zaključuje M.L.
(Kurir)
Dodajte komentar