NATAŠA PAVLOVIĆ: “Ne pada mi na pamet da snimam porođaj.”

Nataša Pavlović, voditeljka emisije “Praktična žena”, i u osmom mesecu trudnoće radi punom parom.

U intervjuu za “Blic puls” Nataša priča kako je bilo čekati šest godina na drugu trudnoću i da li se sin Oleg raduje bratu.

Kako uspevate da i u osmom mesecu trudnoće i dalje radite?

– U studiju zaboravim da sam trudna jer stalno radim i aktivna sam. Čak i van posla izlazim sa detetom i nekako guram. Mislim da nemam stomak, ne bih ni znala da sam trudna. I da se on ne rita poprilično, izgleda da je aktivan na mamu.

Kako izgleda kada usred emisije vaš mali dečak počne da se rita u stomaku?

– To je mnogo smešno zato što ne mogu svaki put da kažem “jao”. Baš zna da me šutne, čak me ponekad zaboli kada udari. Ali idemo dalje, ja guram svoje, on svoje.

Zbog čega ste se odlučili da radite sve do porođaja?

Znate kako, u prva tri meseca mi je bilo jako teško. To publika zna vrlo dobro. Cela moja ekipa je mislila da sam bolesna, imala sam velike mučnine. Malo radim na sceni, pa kada mi se baš sloši, odem iza u jednu prostoriju, pa u toalet da povratim. Bilo mi je žao da u toku sezone prekinem emisiju jer znam da nisam bolesna, već sam samo u drugom stanju. Imala sam jednu misao u glavi – ili ću izgurati ili neću. Onda sam rekla sebi – idem iz dana u dan, pa dokle doguram. Kada su, međutim, prošla ta tri meseca, prestalo je… Valjda mi mučnina sada mnogo lakše pada. Realno nisam bolesna, doktor mi je rekao da beba nije ugrožena zbog toga što sam toliko aktivna, sve je kako treba. Ne vidim razlog da ne radim.

A da li se onda izvlačite kod kuće?

– Samo na neke gluposti. Kada mi se ne ide po vodu, kažem: “Jao, trudna sam, treba mi voda”, ali to je samo malo izvlačenje.

Vaša emisija je doživela veliki uspeh za samo jednu sezonu. U čemu je tajna?

– Iskreno, iznenađena sam tolikim uspehom, naglim pre svega. Očekivala sam da će je žene voleti jer je pristupačna. Nema glume i foliranja, trudim se da ne budem na distanci zato što sam na TV- u, već da budem kao sve žene. Kada pogledate, sve mi imamo iste želje, probleme i potrebe, tako da mislim da je to ključ uspeha. Više me iznenadilo što emisija ima tako veliki uspeh kod dece. Na snimanje nam svakodnevno dovode decu, a oni mi najviše i pišu, pa imam osećaj kao da sam Branko Kockica.

Da li se sin Oleg raduje dolasku brata ili ne?

– Raduje se jer stiže brat, ali da je sestra, ne znam da li bi bilo tako. Mada je već rekao: “Svoj auto ne dam jer će ga pokvariti.” Ipak, priča malo sa bebom preko stomaka. Nije želeo da ima ni batu ni seku, ali kada je saznao da je bata, rekao je OK.

U intervjuu za jedan magazin izjavili ste da ćete snimati porođaj. U Srbiji je to još tabu tema, otkud takva odluka?

– Nisam i neću, to nije tačna informacija. Ne pada mi na pamet da snimam porođaj. Na televiziji sam pričljiva jer mi je to posao, ali nisam baš toliko otvorena kad je moja privatnost u pitanju, a naročito ne takva intima. Neću na to pristati ni za svoju privatnu arhivu, a kamoli za televiziju.

– Ako to rade da bi jednog dana mogli to da gledaju kod kuće sa svojim detetom, onda mi je to OK. Ali stvarno da gledaju samo oni. A da gledaju to ljudi sa strane, to mi je suviše velika intima da bi je neko tek tako delio. Ponavljam, što se mene tiče, to nikada, ali ako neko smatra da treba, onda neka uradi po svom nahođenju. Ko sam ja da osuđujem? Svako ima prava da radi šta želi.

Dugo ste priželjkivali drugo dete, ali u javnosti niste želeli da govorite o tome. Možete li da otkrijete kako je bilo čekati da ponovo zatrudnite posle šest godina?

– Nisam o tome nikad želela da govorim, ali sam shvatila da treba da dam primer ostalim devojkama. Ono što sam stalno slušala, to je da treba da se maksimalno opustite kada je sve u redu sa analizama. Kada to nije u redu, onda je na doktoru da rešava. Ja sam zbog posla i deteta trčala stalno na sve strane, pa nisam imala vremena da preterano razmišljam o drugom detetu. Po ceo dan sam radila, prosto u tom trenutku mi je posao bio prioritet. Ali kada sam videla na testu da sam trudna, odmah mi je u glavi sinulo da se opustim.

Koji su trenuci bili najteži?

– Ne mogu da kažem da sam imala jako teške trenutke ili da sam padala u depresiju jer imam dete. Verovatno bi mi bilo mnogo teže da nemam dete, tako da razumem žene koje tako željno očekuju prvo, pa su još očajnije kad se ništa ne dešava. Ali onda iz svog tog stresa imaju još manje mogućnosti da se opuste i zatrudne. Ulete u vrzino kolo i ja ih potpuno razumem. To sve je jako teško za žene koje žele da postanu mame.

Da li ste smislili ime za bebu?

– Još nisam odabrala ime. Svaki dan se dogovaramo suprug i ja, ali nikako da odlučimo. Imamo samo uži krug. Sada se šalimo da bebu zovemo Bezimeni. Valjda neće doći do toga da opštinari moraju da daju ime detetu. Imamo neka ruska imena koja su trenutno u opticaju, ali ni to nije sigurno. Iz dana u dan menjamo.

Kakav je vaš stav o dojenju na javnom mestu? Podržavate li to ili ne?

– Svako treba da radi po svom nahođenju. Lično, ja to ne mogu jer sam stidljiva i nisam taj tip da to radim u parku. Ali podržavam i lepo mi je kad vidim drugu mamu da to radi. Izazove mi neku nežnost i emociju, tako da svakako podržavam. Jako mi je lepo što su se u Beogradu pojavile klupice za dojenje, volela bih da imam hrabrosti da to uradim na nekom javnom mestu. To je sloboda za majke i mogućnost da gde god da su, nahrane svoje dete.

Vaši prijatelji kažu da privatno niste toliko pričljivi kao na televiziji. Da li je to moguće?

– Živahna jesam, ali nisam toliko pričljiva, tačnije, nisam uopšte pričljiva. Jednom je moja bratanica rekla, dođem kod njih na nedeljni ručak, pa legnem i samo ćutim, a ona kaže: “Jao, Keko, ko bi rekao da si ti ona Nataša sa televizije, samo ćutiš stalno.” Moji najbliži znaju da sam ćutolog.

Izvor: Blic puls

Foto: Instagram