MILOŠ BIKOVIĆ: “Na Karaburmi se ginulo za par patika” MLADI GLUMAC o novom filmu, odrastanju U BEOGRADU 90-IH, Srbima i Rusima, bratovom savetu
Miloš Biković: Moja generacija ima gorak ukus u ustima, ali i neki sjaj u oku, kaže popularni glumac koji igra jednu od glavnih uloga u novom domaćem filmu “Južni vetar”, koji će premijerno biti prikazan 25. avgusta na otvaranju Filmskih susreta u Nišu.
Radi se o delu Miloša Avramovića a glavni junaci su oni koje popularno nazivamo “žestoki momci sa beogradskog asfalta”. Sa Milošem Bikovićem (1988) razgovarali smo o njegovoj ulozi, ali i o drugim projektima koje radi, pogotovo u Rusiji, gde ovaj još uvek mladi srpski glumac, nakon saradnje sa legendarnim Mihalkovim, snima punom parom, u šta smo mogli i sami da se uverimo gledajući te filmove u našim bioskopima.
Reditelj kaže da je kroz film “Južni vetar” hteo da progovori o svom odrastanju tokom 90-ih u Mirijevu. Kakvo je tvoje odrastanje bilo, da li si dolazio u kontakt s kriminalom, nasiljem…?
– Ja sam odrastao na Karaburmi, što se nije mnogo razlikovalo od odrastanja u Mirijevu ili u bilo kom drugom “problematičnom kraju”. Imao sam dodira više sa nasiljem nego sa kriminalom, ali ne u prevelikoj meri. Nekako me je Bog od toga sačuvao. Na Karaburmi se ginulo za par patika. Devedesete su bile zaista “vesele”.
Da li misliš da je tvoja generacija osakaćena ili je možda na dobitku zbog iskustava koje je nosilo odrastanje i sazrevanje u okolnostima koje su obeležile taj period srpske istorije: ratovi, bombardovanje, sankcije, nemaština…?
– Tada su moji heroji bili junaci iz filmova. Siva stvarnost, ali televizor u boji.
U prvom trejleru za “Južni vetar” vidimo da pucaš, imaš vratolomne scene s automobilom, ljubavne scene sa Jovanom Stoјiljković… Kako je bilo snimati sve to? Da li smo dobili novog akcionog heroja?
– Pre bih rekao antiheroja. Snimati je bilo zanimljivo, naporno, izazovno i veoma ispunjavajuće.
U “Južnom vetru” sarađuješ ponovo s Bjelogrlićem, sa ove distance kako ocenjuješ njegovu ulogu u svom životu i hoćeš li se priključiti nekom od njegovih novih projekata – nastavku “Senki nad Balkanom” i “Žigosanima u reketu”?
– Bjelogrlić je zaista simbol kvaliteta kad radi projekat. On nikada nije imao promašaj. A i prijatelji smo. Bilo mi je drago da delimo kadar. Ne znam za pomenute projekte jer to nije pitanje samo volje nas dvojice da li želimo da radimo zajedno – koja, siguran sam, postoji s obe strane – već i još nekih faktora. Na primer – usklađeno vreme.
Neizbežno je pitanje o Nebojši Glogovcu, kojem je uloga u ovom filmu jedna od poslednjih u životu…?
– Da. Mislim da mu je to poslednja uloga na filmu. Izgubili smo nekog ko je neprocenjiv.
– Dobar film pre svega. Komediju. Postoji taj auditorijum koji je vezan za moj lik, kao i za projekte mojih partnera, kao što su serije “Kuhinja” i “Hotel Eleon”, koje su veoma gledane u Rusiji. Taj auditorijum, a i šire, želim da upoznam sa Beogradom. Mislim da će taj priliv turista ostvariti i priliv novca u Srbiju. To može malo da oživi onaj deo privrede koji opslužuje turiste.
Nedavno si se vratio jednoj ulozi u pozorištu. Da li to znači da ćemo te češće gledati u teatru, imaš li u planu neki novi projekat ili i dalje odbijaš pozive zbog obaveza na filmu?
– Zasad da. Želeo bih da sledeće godine ponovo izađem na scenu. Nadam se sa nekim klasičnim komadom ili komedijom.
– Poslednji dani snimanja su u toku. Radimo postprodukciju. Premijeru planiramo za početak 2019. godine.
Kako napreduje tvoja ruska karijera, u jednom trenutku kao da si više bio ruski nego srpski glumac, gledali smo te u puno različitih uloga tamo…?
– Pa ja sam za dve godine života tamo snimio više ruskih projekata nego u celoj svojoj karijeri u Srbiji. Velika je to zemlja. Ekonomija postoji. Mnogo se više snima. Napreduje dobro, hvala Bogu.
Ovde se stalno vode pomalo umarajuće polemike – Rusija ili Zapad, ko nam je veći prijatelj, da li su nam Rusi braća ili smo za njih politička moneta za potkusurivanje? Kako ti gledaš na sve to?
– Rusi imaju svoje interese. Ali u 99 odsto slučajeva naši se interesi poklapaju i kad god mogu da nam pomognu, oni to rade. Kao što i mi nećemo da se odreknemo dobrih odnosa sa njima bez obzira na pritiske. Oni to cene. Ušli su u Prvi svetski rat zbog Srbije. Oslobađali Beograd i sever Jugoslavije u Drugom. Pomagali u tursko-srpskim ratovima. Ja ne znam zemlju koja nam je toliko pomogla kroz istoriju. O kakvoj polemici može biti reči? E sad, mi očekujemo da nas brane i rešavaju naše probleme. Super bi bilo da obnovimo odnose sa Zapadom. Ali ne smemo da zaboravimo šta su uradili. I u skladu sa time da im verujemo.
Foto: Print screen
Izvor: PRessSerbia/Blic
Dodajte komentar