Prvi susret sa jezerom Komo može se poistovetiti sa ljubavlju na prvi pogled. Čarolija počinje čim se pogled susretne sa nestvarno plavetnom bojom jezera, poput najlepše morske nijanse.
Šarmu Koma teškoj je odoleti. Pripremite se, jer vas odmah nakon udara prve ljubavi, čeka druga – predivan, savršeno očuvan stari grad u kom se i dalje osećaju mirisi stare Italije. Sam centar grada Komo predstavlja spoj moderne i tradicionalne Italije, oličene u luksuznim buticima poput „Armanija“, ultra skupe modne kuće “Moresi“, ekskluzivnih restorana i hotela, kao i katedrale Duomo iz 15. veka u samom centu grada, muzeja svile i muzeja posvećenog Aleksandru Volti. Sve to čini da jezero Komo živi kao turistička destinacija tokom cele godine. Svakog dana, na svakom pedlju guraju se radoznali turisti koji pokušavaju da dopru do “pastičerije” i probaju fantastičan “đelato”, ili da se fotografišu na šetalištu pored jezera. Pažnju svakako izazivaju i brojne raskošne vile izgrađene na samoj obali jezera, koje su godinama u nazad u vlasništvu dobrostojećih porodica. Poznate ličnosti poput Džordža Klunja, Donatele Versaće i fudbalera Ibrahimovića izabrale baš ovo mesto da izgrade vikendice. Jezero je još je od doba starog Rima privlačilo umetnike, vladare i aristokrate, nekada su na Komu uživali Julije Cezar, Leonardo da Vinči, Verdi, Mocart, Ernest Hemingvej i Bajron, a veruje se da su neka od njihovih najpoznatijih dela nastala na jezeru.
Za stanovnike Koma važi da nisu previše druželjubivli, pomalo su hladni i veoma su neljubazni trgovci. Svoje rituale i uobičajene radnje nikako neće menjati zbog posetilaca, pa tako vas može iznenaditi njihov arogantan stav kada uđete u radnju u minut do podneva, jer je radno vreme dvokratno. Rade do podne pa nastavljaju u 14 ili u 15 časova i zatvaraju radnje striktno u 19 časova. Po pravilu nikada ne rade produženo. Ukoliko ste planirali da obavite kupovinu za vikend, odmah se od toga oprostite, jer nedeljom niko ne radi, a subotom je radno vreme skraćeno.
Poznato je da Italijani veoma drže do tradicije i porodice, tako da pauzu u poslu koriste da ručaju da svojim najbližima, ili ako pak stanuju daleko, onda na ručak obavezno idu u neki od brojnih restorana, gde je u za njih u ponudi specijalni meni po ceni već od 10 evra. Stanovnici Koma, su u prednosti, jer lokale poslastičarnice daju gratis svaki 10 sladoled isključivo lokalcima koji moraju da pokažu zdravstvenu knjižicu i time dokažu gde žive, dok su turisti uskraćeni za tu mogućnost. Takođe u velikim marketima, imaju privilegiju, jer imaju pravo na karticu, koja košta pet evra na godišnjem nivou i sa njom mogu da ostvare velike uštede, samo sa tom karticom mogu da pazare po akcijskim cenama koje su istaknute, u suprotnom se popust ne obračunava na kasi, što može da iznenadi nepripremljene kupce.
Koliko su Italijani veliki hedonosti govori i činjenica da im nikada neće biti teško da voze po dva sata u jednom pravcu ili da pešače po pet kilometara i penju se strmim, kamenim stazama kako bi došli do restorana sa domaćim đakonijama koji je po nekom nepisanom pravilu smešten u dubokoj šumi, gde automobili nemaju pristup zbog neprohodnih puteva. Iako su u pravoj nedođiji, restorani nisu ni najmanje jeftini, u proseku kompletan ručak koji se sastoji od antipaste (predjelo koje čini pršuta, salama, domaća šunka, sir, maslina, grilovano povrće…),paste, glavnog jela koje pod obavezno sadrži veliki komad mesa, deserta, kafe i popularnog didžestiva (travarice koja pomaže varenje) i nezaobilaznog vina, može izneti preko 100 evra.
Pravi specijalit koji se može probati u restoranu na obližnjoj planini Monte San Primo, je krajnje nesvakidašnja palenta sa prepečenim belim lukom i najkvalitetnijim sirevima i puterom, koji se topi. Sve to je upotpunjeno svinjskom kolenicom. U poslednje vreme otvoreno je dosta ovakvih restorana, popularnih bajti. Zapravo su se mlađi stanovnici opredelili da renoviraju stara domaćinstva i pretvore ih u porodične restorane, kao i da sami spremaju većinu hrane, od sira, vina…Neke bajte (nazivaju se rifuđi) imaju i sobe za prenoćište.
Međutim, ne morate “isprazniti novčanik”, jer ako naručite picu iz picerije koja vrši dostavu na kućnu adresu to če vas koštati od 3,5 do pet evra. Takođe, većina kafića u gradu nudi “srećni sat” koji traje od 18 do 20 časova, tzv “aperitivo”, gde po ceni od šest evra odaberete neki od koktela, a uz to možete se poslužiti brojnim đakonijama sa švedskog stola, od pice, grilovanog povrća, mesa sa roštilja ili voća.
Na samo pet kilometara od Koma, nalazi se granica sa Švajcarskom, tako da mnogi Italijani idu na posao svakog dana preko granice, jer je u susednoj zemlji plata znatno veća. Sa druge strane mnogi Švajcarci dolaze u Komo, kako bi obavili veću kupovinu u marketima, jer je hrana znatno jeftinija, kao i o benzin.
Kapućino samo do 11 pre podne
Malo je poznato da Italijani piju kapućino samo do 11 sati prepodne, uz doručak, već nakon tog vremena “kolutaju” očima kada ga turisti zatraže. Za doručak se pod obavezno jede brijoš, koji je najsličnijii slatkom kroasanu ili neki keks s nogu, dok su ostali obroci znatno obilniji.
Najdublje u Evropi
Jezero Komo je prirodno, glečerskog porekla i smešteno je u Lombardiji. Površina jezera je 146 kilometara kvadratna. Komo je treće po veličini jezero u Italiji, odmah iza jezera Garda i Mađore. Sa dubinom od 410 metara predstavlja jedno od najdubljih jezera Evrope. Dno jezera je na 200 metara ispod nivoa mora.Oblik jezera je krajnje neobičan, zapravo je to obrnuto slovo ipsilon. Njegov severni krak počinje kod grada Kolika, a Komo i Leko su na krajevima jugozapadnoga i jugoistočnoga kraka. Na sredini jezera, nalazi se popularno mesto Belađo u kom je smeštena Rokfeler fondacija na čijem se raskošnom imanju, na brdu koje nosi pomalo neobično ime Tragedija, okupljaju naučnici i pisci iz celog sveta. Zanimljivo je da lokalno stanovništvo nema pristup tom mestu. Komo je najlepše obići brodom, karta Belađa košta 23 evra, a plovidba po celom jezeru 70. U samom gradu ne postoje uređene plaže, već je u centru smeštena luka. Plaže se nalaze najčešće u okviru kafića, izvan grada. Prava je šteta ako posetite Milano, a da ne skoknete do jezera Komo jer je veoma blizu,na svega 45 kilometara i do njega možete doći metroom, cena povratne karte je 9,5 evra.
Foto: Pixabay/Marija Nikolić
Izvor: PRessSerbia/Marija Nikolić
Dodajte komentar