Čaj ujutru budi, u podne čisti i obnavlja organizam, uveče opušta, umiruje, uspavljuje, olakšava varenje. Zimi greje, leti osvežava.

Glavni sastojci čaja

Glavni sastojci čaja su kofein, teobromin i teofilin. U zelenom čaju ima vitamina C, B1 i B2. Predstavnici antioksidanasa u čaju su flavonoidi, koji deluju protivupalno, pojačavaju otpornost organizma prema bakterijama, a deluju i na viruse koji uzrokuju grip i herpes simpleks. Poboljšavaju elastičnost kapilara, stimulišući tako cirkulaciju, odlično deluju na imuni sistem, ubrzavaju metabolizam, ublažavaju simptome astme.

Katehini iz čaja smanjuju oštećenje DNK, deluju na ćelije nervnog sistema, štite moždane ćelije. Polifenoli ubrzavaju cirkulaciju i pospešuju regeneraciju ćelija. Novija istraživanja su pokazala da polifenoli u čaju imaju izrazito antioksidativno delovanje i da tako štite organizam od mnogih, potencijalno opasnih bolesti.

Cink u čaju sprečava upalna stanja i poboljšava imunitet. Selen ima jako antioksidantno delovanje. Zbog sadržaja fluora, čaj prevenira nastanak karijesa. Takođe sadrži ugljene hidrate i proteine.

Vrste čajeva

*Biljni čajevi. Biljni čajevi predstavljaju infuziju lišća, cvetova, plodova, semenki, korena, voća i začina. Pripravljaju se od svežih biljaka, uz minimalno procesiranje. Sadrže etarska ulja, koja su lekovita, a prijatnog su ukusa i mirisa. Ne sadrže kofein, pa su pogodni za decu.

*Čajevi sa kofeinom. Drugoj vrsti čajeva pripadaju crni, zeleni i oolong (ima delikatniji ukus), koji sadrže različite količine kofeina. Što je duža oksidacija lišća, veća je količina kofeina. Jedna šolja može da sadrži čak 40-50 miligrama, pa se zbog toga ne preporučuje davanje deci. Ovi čajevi potiču od biljke Camellia sinensis, a metod obrade listova određuje vrstu čaja. Crni se dobija sušenjem listova, potom uvijanjem uz pomoć specijalnog postupka, da bi se otpustili enzimi i sokovi – zaslužni za aromu i ukus. Potom se listovi fermentišu i suše na kontrolisanoj temperaturi. Pri proizvodnji zelenog čaja se ne vrši fermentacija, a kod oolong čajeva – proces fermentacije je samo delimičan. Beli čaj je podvrsta zelenog, sastoji se od najmlađih vršnih listića biljke i najblaži je.

* Mirisni i začinjeni čajevi. Mirisni i začinjeni čajevi se dobijaju iz crnog. Mirisnim je dodata samo aroma, a začinjeni su obogaćeni komadićima voća i začinima (korom pomorandže, ljuskom oraha, cimetom). S obzirom na različite uslove proizvodnje, crni i zeleni čaj imaju različit hemijski sastav, ali obe vrste sadrže polifenole – sa dokazanim blagotvornim dejstvom na zdravlje. Ipak, ovi čajevi nisu za malu decu, jer mogu da smanje apsorpciju gvožđa ukoliko se redovno konzumiraju. Crni čaj takođe sadrži tanine, koji kod male dece mogu da ometaju proces varenja.

Priprema čaja

Način spremanja čaja takođe ima uticaja na njegovo dejstvo. Preliven vrelom vodom i ostavljen tri munuta, ima stimulativno dejstvo, a ostavljen pet minuta – smirujuće. Prokuvavanje čaja u vodi i ostavljanje u nepokrivenoj šolji, izazvaće gubitak vrednih sastojaka, pravog ukusa i mirisa.

*Infuz. Dobija se od biljaka nežnije strukture (i to od lista, cveta), koje sadrže termolabilne supstance, etarska ulja. Pripremaju se tako što se kašičica čaja prelije ključalom vodom i ostavi pet minuta. Najčešće se infuzi prave od biljnih čajeva (kamilice, nane, žalfije, matičnjaka), ali i od crnog i zelenog. Ovo je engleski način spravljanja čaja. Japanski način podrazumeva da se proključala voda prohladi na 60 stepeni, i onda prelije preko čaja. Može da se čuva u frižideru 24 sata.

*Dekokt. Dobija se od korena biljke, semenki, kore… Jedna kašičica se prelije sa 200 mililitara vode i ostavi da stoji pet do deset minuta, a zatim na tihoj vatri kuva 10-30 minuta. Pije se toplo. Može da stoji u frižideru 72 časa.

*Macerati. Prave se tako što se biljni delovi preliju hladnom vodom i ostave na sobnoj temperaturi. Ovako se priprema, na primer, beli slez.

(yumama/pixabay)