Mobing je, na žalost, postao deo naše svakodnevice. Nameće se pitanje, ko postaje žrtva mobinga i zbog čega? Postoje li osobe koje su predodređene da postanu žrtvama zlostavljanja na radnom mestu?
Istraživanja su pokazala ko su karakteristične žrtve mobinga:
- “Poštenjaci” – osobe koje su uočile i prijavile nepravilnosti u radu
- Telesni invalidi
- Mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom
- Osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada
- Osobe koje nakon godina besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate
- Višak radne snage
- Pripadnici manjinskih grupa:
- različite religije (u mnogim evropskim zemljama pripadnici muslimanske veroispovjesti ponekad su izloženi ismejavanjima zbog čestih napuštanja radnog mesta i odlaska na molitvu, 3-4 puta na dan)
- drugačijeg etničkog porekla
- različitog pola (žena u grupi muškaraca ili muškarac u grupi žena), različite seksualne orijentacije
- vrlo kreativne osobe
- ekscentrične osobe
- bolesne osobe
- Česta odsustva s radnog mesta zbog bolovanja mogu izazvati nezadovoljstvo kod poslodavca. Često su postupci usmereni na pogoršanje zdravstvenog stanja radnika. (npr. radniku koji ima bolove u kičmi dodeljuju se poslovi utovarivanja i istovarivanja i sl. )
- Poslednje zaposleni u nekom preduzeću. Postojeća grupa ljudi zbog osećaja ugroženosti započinje odmah s mobingom, s izolovanjem, omalovažavanjem
REAKCIJE ŽRTAVA MOBINGA
Istraživanja pokazuju uobičajeni obrazac reagovanja na moralno zlostavljanje.
Karakteristične su sledeće reakcije:
1). Početno samookrivljavanje – prva pomisao žrtve je da je on/ona sigurno nešto pogrešio i da krivica leži u njemu. Uobičajene misli koje se javljaju u tom razdoblju su: “U čemu sam odgovoran za situaciju koja se dogodila (kreirala), “U čemu sam pogrešio”, “Ne razumem šta se dešava”, a karakteristični su osećaji zbunjenosti i anksioznosti.
2) Usamljenost – osećaj da je ostao sam i da se to samo njemu događa. Žrtva se često stidi zbog svega što se događa i boji se da joj drugi neće verovati, pa zbog toga ne govori o problemu s porodicom i prijateljima. Takođe se javlja bojazan kako bi ga drugi mogli okrivljavati. Ponekad ako i iznesu svoj problem, u porodici ne nailaze na podršku, odnosno na samom početku možda i imaju podršku, ali nakon nekog vremena podrška nestane. Ta se pojava zove dvostruki mobing. Uobičajena misao koja se javlja u tom razdoblju je: “Drugima se to ne može dogoditi”, a karakteristični su osećaji anksioznosti i depresije.
3) Lično obezvređivanje – Osećaj bezvrednosti samo je jedan od simptoma prave depresije koja je često jedna od posledica mobinga. Žrtva je preplavljena mislima: “Nisam na visini te situacije”, “Ne mogu rešiti problem, jer sam nesposoban, ništa ne vredim”.
POSLEDICE MOBINGA NA ZDRAVLJE
Svako zlostavljanje, pa tako i ono na radnom mestu, nosi rizik trajnog oštećenja zdravlja. Intenzitet i vrsta posledica zavisi o tri kategorije činioca: intenzitetu mobinga (moralnog zlostavljanja), dužini trajanja i karakteristikama žrtve (crtama ličnosti).Zdravstvene smetnje i simptomi žrtava mobinga javljaju se na tri nivoa funkcioniranja:
1. Promene na socijalno-emocionalnoj ravni – Poremećaji raspoloženja kao što je depresija, anksioznost, krize plača, opsesivna ideacija (stalno razmišljanje o problemu), osećaj depersonalizacije, napadi panike, socijalna izolacija, nedostatak interesa za druge ljude ili za članove porodice, emocionalna otupelost. Prema istraživanju Staffordshire University, sprovedenom u Velikoj Britaniji, 75,6% žrtava mobinga ima zdravstvene posledice, pati od depresije i ima pad samopoštovanja.
2. Promene na telesno-zdravstvenoj ravni – Glavobolje, poremećaji spavanja, osećaj gubitka ravnoteže s vrtoglavicom, poremećaji u probavi, osećaj pritiska u grudima, nedostatak vazduha, srčane poteškoće, kožne promene, smanjenje kinestetičke osetljivosti.
3. Promene u ponašanju (poremećaji ponašanja) – agresivnost (hetero ili autoagresija), pasivizacija (npr. hipersomnija), poremećaj hranjenja (smanjenje ili povećanje apetita), učestalo korišćenje alkohola, cigareta, lekova, seksualni poremećaji (npr. smanjenje seksualne želje i poremećaj u seksualnoj aktivnosti). Prema istraživanjima sprovedenima u Švedskoj 10-20% suicida ima direktan ili indirektan uzrok u problemima na poslu, dok se u istraživanju sprovedenom u Italiji u 13% suicida anamnestički nalazi zlostavljanje na poslu.
(kodren)
Dodajte komentar