Kaže se da na Kergelen ostrvima ne prođe jedan dan bez kiše, ali ni bez sunca. Koliko ljudi može da se pohvali da je tamo kročilo bar jednom u životu? Ako ne računamo naučnike i meteorologe koji tamo rade, u odgovoru nam pomaže nadimak koji je ovaj arhipelag u Indijskom okeanu dobio: The Desolation Islands — „pusta ostrva”.
Uprkos iznenađujuće divljoj prirodi, kristalno čistom moru, kamenim formacijama koje zaslužuju da budu opisani u naučno-fantastičnoj knjizi, tokom vekova ostrvo Kergelen nije se oslobodilo nadimka iz 18. veka. Možda baš zbog toga što i danas može da se uvrsti u malobrojna mesta na svetu na koja je skoro nemoguće stići. Kergelen je 3300 kilometara udaljen od najbližeg naseljenog mesta, tamo nema aerodroma, a najbliža zemlja je Madagaskar. Kako onda dopreti do ostrva? Svaka tri meseca sa ostrva Riunion kreće trajekt i potrebno mu je šest dana plovidbe na otvorenom moru da bi se ugledala zemlja.
Prvi koji je tamo kročio bio je francuski moreplovac i admiral Žozef Iv de Kergelen Tremarek. Bio je 17. februar 1772. godine i cela posada je bila veoma iznenađena, jer nisu naišli na očekivani raj, već na pusto ostrvo sa lošim vremenom. Ovde cele godine vlada sivilo, često pada sneg i vetrovito je, a čak i leti (pošto se radi o južnoj hemisferi) prosečne temperature ne prelaze 10 stepeni. Ukratko, Kergelen je upravo to — udaljeno i napušteno ostrvo na kraju sveta. Ali to ga ne čini manje privlačnim.
Kada su se vratili u domovinu, jedini zadovoljan otkrićem je bio Kergelen Tremarek. On se pojavio pred Lujem XV i svojim govorom o neprocenjivom blagu i rudnicima zlata koje tek treba otkriti ubedio je kralja da finansira drugu ekspediciju sa puno kolonista kako bi se utvrdilo stalno naseljavanje i potvrda francuske hegemonije u tim zemljama. Stigli su na odredište 6. januara 1774. godine, ali otkriće se pokazalo kao ogromno razočaranje.
Za fabuloznu Tera inkognita australias (Terra Incognita Australis) se ispostavilo da je pusto ostrvo na kojem ne raste nijedno drvo, na kojem cveta samo autohtoni kupus, koji će postati glavni izvor ishrane kolonistima, na ostrvu žive samo albatrosi, pingvini, morski lavovi i foke. Dakle, veoma drugačiji prizor od onog opisanog na kraljevom dvoru. Toliko drugačiji da je koštao Kergelena Tremareka, kada se vratio u domovinu, šest godina zatvora.
Dok je Kergelen bio u zatvoru, Džejms Kuk je otkrio ostrvo došavši u zaliv Oisea, na veliki kameni luk, koji je nazvao Port Krismas (Port Christmas). Ali, snalažljivi engleski moreplovac je razmišljao unapred, te je odmah krstio zemlju i dao joj ime The Desolation Islands, otuda danas „pusto ostrvo”. Istražujući zemlju, našao je poruku u boci koju je Kergelen Tremarek ostavio i, kako legenda kaže, odobrio je da Francuzi slobodno zadrže ova pusta ostrva. I kao da to nije bilo dovoljno, kako bi naglasio poruku, dodao im je ime Kergelen, u čast francuskog kolege.
Danas na ostrvu Kergelen živi stotinak naučnika i meteorologa, koji rade u tehničkoj i naučnoj stanici Port-o-Fransea, napravljenoj 1950. godine. Tu se obavljaju istraživanja iz oblasti geofizike, biologije, meteorologije, klimatologije i okeanografije. Ono što moreplovci iz 18. veka nisu shvatili jeste to da su zapravo otkrili raj na zemlji — nezagađenu oazu na kojoj flora i fauna funkcionišu bez ljudske umešanosti.
(redinfoportal)
Dodajte komentar