Gotovo decenijama Butan nije imao televizijske prijemnike, semafore, ni mobilne telefone, a mogao se pohvaliti i kulturom koja se jedva menjala tokom vekova.
Danas je slika ovog jedinstvenog kraljevstva u podnožju Himalaja malo drugačija – glavni grad Timpu prepun je kafića, dok sve više mladih slobodno vreme provodi u internet-kafeima igrajući nasilne video-igrice.
Iako još nema saobraćajnog svetla, budući da su stanovnici glasno protestovali kada su vlasti nameravale da stave jedan semafor, činjenica je da se ova izolovana budistička zemlja sve više menja, a uz promene dolaze i svi problemi savremenog sveta.
U neobičnom noćnom klubu, 38-godišnja Laden, razvedena majka dvoje dece, pleše do ponoći uz pesme koje gosti izaberu, uglavnom neke od tradicionalnih narodnih.
“Nisam srećna, a nisam ni tužna. Jednostavno nemam drugog izbora”, kaže Lidan, koja se, kao i hiljade njenih sunarodnika, bori da sastavi kraj s krajem.
Sreća je jedan od glavnih prioriteta nacionalne politike u Butanu, međutim, Laden, koja zarađuje 125 dolara mesečno, nije baš najbolji primer.
“Živim u vrlo malom stanu, a sebi i deci jedva mogu da priuštim hranu i garderobu.”
Vukući zemlju snežnih planina, šuma, reka i čistog vazduha u savremeni svet, znaci promena se mogu videti na svakom koraku.
Dimnjaci raznih građevina prostiru se širom zemlje, a ogromna Budina statua od bronze i zlata koja komanduje ulazom u Timbu dolinu sada deli prostor sa modernim telekomunikacionim tornjevima.
Na gradskim ulicama, pa čak i na selu, farmerke su postale podjednako nošen odevni predmet kao i tradicionalne butanske haljine.
Ekonomija Butana, vredna 2,2 milijarde dolara, nastavlja da se zasniva na poljoprivredi, ali mobilni telefoni i televizori su prisutni svuda, čak i u dolini Phobjikha, turističkoj meki koja je udaljena sedam sati od glavnog grada.
“Deca provode više vremena na svojim mobilnim telefonima umesto da uče”, kaže Ap Dov (43), poljoprivrednik koji se takođe požalio i na rastuće gomile smeća pored puta.
Ipak, specifičnost Butana je to što je i dalje relativno nedostupan za turiste, ali ne zbog udaljenosti, već zato što je ekološki svesna vlada Butana odlučila da ograniči turističke aktivnosti.
Naime, za razliku od Tajlanda ili neke druge zemlje Južne Azije, Butan je u potpunosti okrenut visokokvalitetnom (čitajte: prilično skupom) turizmu i eko-turizmu.
Izvor: nationalgeographic.rs
Dodajte komentar