Neostvareni snovi nas često nikada ne napuste, uvek su tu i muče nas, sve dok ne postane prekasno. Stoga, neophodno je da stremimo ka njima, ne osvrćemo se nazad i ne razmišljamo previše, jer to zapravo i jeste pravi put do uspeha. Zbog svega toga dobro je znati kada se najviše kajemo?
Kako treba da provedete život da se ne biste kajali na kraju? Odgovor na to pitanje nam pruža istraživanje psihologa Tomasa Giloviča, a on glasi da se ljudi više kaju zbog stvari koje nisu uradili nego zbog onih koje jesu. Ovo zvuči pomalo dvosmisleno, jer se neke stvari mogu smestiti u obe kategorije.
Na primer, imati decu deluje kao konkretna akcija, nešto za šta smo doneli odluku i što smo uradili. Međutim, ukoliko imamo decu samo kako bi ispunili društvene norme, mi smo skrenuli sa sopstvenog puta i to dovodi do kajanja. Stoga, šta nam je činiti?
Srećom, Gilovičevo poslednje istraživanje nam nudi odgovor. Istraživanje se bazira na razlici između onoga što je on nazvao idealno biće i biće koje je dužno da. Idealno biće je ona verzija čoveka o kojoj on mašta, ona verzija koja bi on postao kada bi ispunio sve svoje ciljeve i ambicije, dok je ovo drugo ono koje bi čovek bio kada bi ispunio sve svoje obaveze prema drugima i kada bi živeo moralnim i čestitim načinom života.
Zaključili su da se ljudi kaju zbog grešaka koje načini idealno biće, tačnije zbog neostvarivanja svojih snova, dok se sa druge strane mnogo manje kaju zbog grešaka koje počini ono drugo biće, poput varanja partnera.
To se ne dešava jer su ljudi sebični, već zbog toga što će ljudi najpre preduzeti nešto po pitanju grešaka koje čini njihovo voljeno biće, a te greške uglavnom vide kao sramne.
Takav primer bi bio mukotrpan rad na vezi nakon prevare ili odluka da redovno posećujemo ostarele rođake. Dakle. greške koje načinimo umeju vrlo lako da nam se vrate kao bumerang, stoga treba na vreme dobrano razmisliti. Sa druge strane, snovi koje ne ostvarimo nas uglavnom proganjaju do kraja života.
Ova otkrića predstavljaju odličan argument u korist toga da svi treba da probamo da se pronađemo u nečemu i pratimo svoje snove, pa čak i po cenu osude od strane drugih. Naravno, pravi izazov je taj da se zapravo pronađemo u nečemu. Radi šta želiš u životu parola se vrlo često povezuje sa impulsivnošću i hedonizmom.
Zato nije loše zapitati se šta je to što život želi od nas, a ne šta mi želimo od života. Konačna pouka bi bila: Uradite ono što želite, male su šanse da ćete se pokajati!
Ljudi smo, a ljudski je grešiti, vagati, razmišljati i premotavati film unazad misleći se zašto smo i jesmo li morali da odreagujemo, postupimo ili pak odlučimo nešto. Previše razmišljanja i mozganja nam neće mnogo dobrog doneti i najvažnije je da, ukoliko smo odlučili, čvrsto stojimo iza svojih odluka i postupaka.
Stoga, ne dozvolite da zažalite zbog onoga što niste učinili, ali ponajmanje zbog onoga što jeste!
(redinfoportal)
Dodajte komentar