Lifestyle Saveti

Joga – sklad tela i uma

Joga - sklad tela i uma

Joga potiče sa indijskog potkontinenta


Nastala je pre nekoliko hiljada godina i poprimila razne oblike. Sama reč joga znači kontemplacija ili koncentracija a može se prevesti i kao unija (odnosi se na uniju sa Bogom ili božanskom dušom i na praktičnu primenu fizičke i moralne discipline i meditacije, koncentrisane na ostvarenje tog cilja).

Ove vežbe ne oduzmaju mnogo vremena i ne zamaraju. Pored toga, pogoduju osobama oba pola svih uzrasta i svih profesija.
Dobro odabran komplet vežbi može za 15-20 minuta da aktivira celo telo, a čovek se oseća lakim, čilim i raspoloženim.
Joga je potraga za oslobaðanjem od sveta slika i izobličenosti u kojoj su zarobljene naše misli kroz strah i uslovljavanje, kroz koje bi mogli da prepoznamo Duh i Boga u nama.
Za one koji veruju da smo zarobljeni u neprkidnom krugu raðanja, smrti i ponovonog raðanja i da je svaki život zasnovan na delima iz prethodnih života, joga je takoðe i način oslobaðanja iz tog ciklusa reinkarnacija. Ova ideja, da vam ostaci prethodnih života oblikuju sadašnji, u kome imamo šansu da uspostavimo ravnotežu, naziva se doktrina karme.

Da bi se najkraće dala definicija joge, često se kaže da je ona stanje duha, pogled na život ili način života. Suština učenja joge sastoji se u usklaðivanju čovekove prirode sa prirodom koja ga okružuje kao i sa celim svemirom. Ono što se dogaða u makrokosmosu sa utvrðenim redom njegovih kretanja, u odreðenom vidu dogaða se i u mikrokosmosu (malom svetu). Ritmički ciklusi ponavljanja -raðanje, sazrevanje i umuranje sa svojim zakonitostima vladaju prirodom i vaskolikim živim svetom. Osećajući duboku iskonsku povezanost sa prirodom mnogi ljudi usklaðuju svoje aktivnosti sa njenim tokovima.
Joga proklamuje umerenost i uzdržavanje od svega što bi bilo štetno po čovečiji organizam pa tako i kad je hrana u pitanju.Sklonost ka vegetarijanstvu ima razloga u moralnim pravilima jer nije dozvoljeno ubiti nijedno živo biće a hrana koja potiče od životinja izaziva agresivnost i štetna je za fizičko zdravlje. tako u red dobre hrane dolazi mleko, mlečni prizvodi, povrće, voće i žitarice. Dok se jaki začini, meso, alkohol, riba i jaja smatraju stimulativnom hranom a bajata,trula iotrovna hrana je naravno štetna.
Prosvećeni jogini daju prednost vegetarijanskoj ishrani pošto po njihom shavtanju ona pomaže smirivanju duha i misli i upućuje ka višem stepenu spritualnosti.
Prema učenju joge, zdrava hrana je vegeterijanska ili laktovegeterijanska pošto raspolaže neophodnim elemenitima potrebnim organizmu. Voće konzumirati u priprodnom stanju a povrće što manje kuvati jer će tako sačuvati dragocene sastojke. Naročito su korisni: jabuke, grožðe. limun, pardajz, celer, peršun, spanać, repa, rotkva i šargarepa. Medom treba zameniti šećer, a ribom i u manjoj meri jetrom meso.Da bi se hrana bolje iskoristila nikad ne treba napuniti stomak do kraja, ne jesti umoran (jer to povećava osećaj umora), ne piti vodu u toku obeda već nekoliko sati posle jela, ne jesti pod uticajem negativnih emocija (jer hrana postaje toksična).Jedanput mesečno porpuno se pročistiti. Svake tri nedelje jedan nad živeti samo na jednoj vrsti voćke. Redovno sprovoditi, jedan do dva puta mesečno dan gladovanja sa malo mleka, voćaili čaja (sprovoðenjem gladovanja skida se višaksala i postiže dezintoksikacija celog organizma.Što se tiče težine ko je osoba visoka 170 cm, trebalo bi da ima od 60-70 kilograma, bez obzira na godine.
Glad i seks su potrebe koje treba zadovoljiti radi fizičkog i psihičkog zdravlje, jer nedovoljnost ili lišavanje mogu dovesti do poremećaja. Stečena i održana seksualna potencija ne može se ograničiti na godine starosti i može trajati do kraja života, kako tvrde neko jogini “proleće života” biće u razdoblju od 55 do 75 godina.
U Indiji je kreirana čuvena škola ljubavi “Kama sutra” koja je postala udžbenik za savremenog čoveka Istoka i Zapada.
ASANA – telesne vežbe izvode se uz maksimum koncetracije pažnje što pomaže kultivisanju svesnosti, smirivanju misli i emocija, otklanjanju napetosti i uspostavljanju fiziološke ravnoteže.

Osnovne poze koje čine okosnicu joga discipline su:
* Preklop – Pashimattanasan
* Kobra – Bhujangasan
* Luk – Dhanurasan
* Zavrtanj – ardha – Matsyendrasan
* Sveća – Sarvangasan
* Stoj na glavi – Sirhasan
* Opuštanje – Savasan
Odnosno: savijanje napred, nazad, uvrtanje, obrnut položaj tela i potpuna relaksacija.
Oni koji veći deo vremena provode sedeći za radnim stolom, mašinom ili volanom trebali bi sebi priuštiti komplet vežbi i provesti u rekreaciji bar 10 minuta. Ova vrsta rekreacije naziva se još i aktivnim odmorom, a to je gimnastika koja će oživeti sve delove tela od pete do temena, otkloniće umor i celim telom prostrujaće nova osvežavajuća snaga.
Joga vežbe ne treba da budu predmet takmičenja i ne treba ih shvatiti ni kao otpusni ventil, već kao idealan način za oplemenjivanje ličnosti i njeno harmonizovanje sa sredinom u kojoj se živi.
Strpljivost prema slabostima tela i uma, kontrola disanja i prisutnost u sadašnjem trenutku to je ono čemu nas uči joga.

 

 

Izvor: zalogaj

Loading...

Video nedelje

Sasa Matic - Rastanak

LAJKUJTE NAŠU FACEBOOK STRANICU!

Uživajte u odličnom ROYAL WELLNESS CENTRU!

AUTO PLAC “DB AUTO”-ODLIČAN IZBOR POLOVNIH AUTOMOBILA