Dnevne potrebe joda zavise od uzrasta
Novoroðenčetu do jedne godine potrebno je 50 mikrograma.
Detetu od 2 do 6 godina 90 mikrograma
Detetu od 7 do 12 godina 120 mikrograma dnevno.
Iznad 12 godina i odrasle osobe 150 mikrograma.
Žene u trudnoći i periodu dojenja od 250 do 350 mikrograma.
Jod je jedan od najstarijih antiseptika i najdelotvornijih antimikrobnih sredstava. Upotrebljava se u obliku vodenog ratsvora ili kao alkoholni rastvor tj. jodna tinktura. Jodni preparati se primenjuju u velikim razreðenjima kao antiseptici za kožu, sluzokože i rane. Nedostatak je to što boje kožu i tkanine a takoðe i peče prilikom nanošenja na kožu. Zato su prikladni samo kod manjih povreda.
Morska riba je dobar izvor joda. Da bi zadovoljili potrebe organizma dovoljno je dva puta nedeljno konzumirati morsku ribu ili u toku dana uzeti 10 grama kuhinjske soli. Joda ima u morskim plodovima, koštunjavom voću i žitaricama, a nedostatak se nadoknaðuje i upotrebom jodirane soli.
Nedostatak joda je značajan svetski problem ali je relativno redak u industrijskim zemljama zbog jodiranja soli koja se koristi u ishrani. Osobe koje u organizam unose previše hrane koja sprečava iskoristljivost joda oboljevaju od gušavosti. Ova hrana uključuje sirovi kupus, kelj, repu, kikiriki, soju i karfiol. Neki lekovi, kao što su tiouracil, disulfiram, tiourea i sulfonamid takoðe mogu inhibirati tiroidnu žlezdu i dovesti do nedostatka joda u organizmu.
Simptomi akutnog trovanja resorbovanog joda nastaju zbog njegovog korozivnog dejstva na gastrointestinalni trakt i ispoljavaju se u vidu povraćanja, bolova u stomaku i dijareje. Drugi simptomi mogu biti: metalni ukus u ustima, bolovi u zubima, desnima i usnama kao i jake glavobolje. Čak i bubrezi prestaju da proizvode urin. Ukoliko se uoče simptomi viška joda neophodno je tretirati ih velikim količinama mleka, rastvorom skroba i 1%-im rastvorom kalijum-tiosulfata.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nedostatak joda jedan je od najozbiljnijih socijalno-medicinskih problema na našoj planeti i najčešći je uzrok mentalne zaostalosti dece. Oko 30% populacije živi u riziku od razvijanja poremaćaja koji nastaju kao posledica jodnog deficita; oko 700 miliona pati od gušavosti, dok je oko 20 miliona ozbiljno mentalno zaostalo. Populacija koja živi u uslovima jodnog deficita, mentalno je manje aktivna, teže se motiviše i uči pa je i slabije produktivna. Može se reći da nedostatak joda ima pored zdravstvenih i socijano-ekonomske posledice. Jod nije važan samo za preživljavanje već i za kvalitetan život ljudi.
Izvor: zalogaj
Dodajte komentar