Najuočljiviji znak nedostatka joda u organizmu je gušavost. Ali, mnogo opasnije posledice njegovog nedostatka nisu vidljive tako jasno i odmah.

Nedostatak joda u trudnoći i ranom detinjstvu uzrokuje duboku i trajnu telesnu i umnu zaostalost – kretenizam.

U odraslom dobu manjak joda može da bude uzrok hipotireoze (smanjena funkcija štitaste žlezde). Kod hipotiroidizma svi životni procesi su usporeni i smanjeni. Koža je suva, hrapava, perutava, otečena i izborana, žutobleda, a kosa je suva i opada. Javljaju se bolovi u kostima, zglobovima i mišićima, srčana slabost, malokrvnost, umor, pospanost, letargija, zatvor, gojaznost, poremećaji menstrualnog ciklusa, pobačaji, neplodnost.

Intelektualne sposobnosti  dramatično opadaju, a povećan je holesterol u krvi, što je visok rizik za srčani i moždani udar.

Preporučen dnevni unos joda, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je sledeći:

– deca do šest meseci  – 40 μg/dan

– deca od 6 -12 meseci – 50 μg/dan

– deca od jedne do šest godina –  90 μg/dan

– deca od 7-12 godina – 120 μg/dan

– odrasli – 150 μg/dan

– trudnice i dojilje – 200 μg/dan

Ako želite više joda da unesete prirodnim putem namirnice koje ga najviše sadrže su jodirana so, crni luk, produkti mora (riba, morska trava, suve morske alge itd.), biljke koje rastu uz morsku obalu, povrće iz zemljišta bogatog jodom (gde nema guše), pečurke, jetreno ulje bakalara.
(yumama)