Iako bogataši odlaze na Mesec Spejs X-om, to i nije neki razlog za slavlje

Pre 56 godina američki predsednik Džon F. Kenedi izgovorio je danas čuvenu rečenicu: “Odlučili smo da idemo na Mesec. Odlučili smo da idemo na Mesec tokom ove decenije i uradimo sve druge stvari, ne zato što su lake, već zato što su teške.“

Pre nekoliko dana je japanski modni mogul Jusaku Maezava rekao je nešto slično, najavljujući da će upravo on biti prvi čovek koji će u privatnoj režiji da se zaputi na put oko Meseca u svemirskoj raketi kodnog imena BFR.

“Odlučio sam da idem na Mesec“, rekao je Maezava sa entuzijazmom.

“U isto vreme ne želim da sam doživim to fantastično iskustvo. Želim da ga podelim…sa što više ljudi. Zato sam odlučio da na ovaj put sa mnom krene i nekoliko umetnika“, rekao je.

Najava da će ovaj čovek biti prvi koji će da ide na put oko Meseca, prema pisanju Forbsa, daje nam uvid u to kako će u budućnosti da izgledaju ova putovanja. Putovanje u svemir je skupo, pa da imate bar jednog milijardera u brodu, se podrazumeva.

Magazin napominje da je hrabro od njega što je odlučio da ostalih osam mesta ustupi umetnicima.

Ipak, ako putovanje u svemir treba da bude nešto što će da menja društvo, ono mora da ima i stvarne koristi za društvo, isto ono kakvo su imali razvoj putne infrastrukture, vozovi, pa i komercijalne avio kompanije. Međutim, nejasno je kako će osnivač i vlasnik Spejs X-a Ilon Mask i Maezava doprineti da ova putovanja budu pristupačna za sve ljude – ako je uopšte to cilj kojem teže.

Prilikom slanja privatnih građana na Mesec, Spejs X razvija osnovnu infrastrukturu za transport u svemir i dok Mask govori da svi treba da “veruju u budućnost” i to da će ona “biti bolja od prošlosti”, Forbs podseća da je Mesec potencijalno veoma vredna nekretnina.

Spejs X se nada da će putovanje u svemir u narednim godinama biti manje rizično, te turisti neće morati da budu astronauti da bi išli na ovakvo putovanje.

Međutim, premošćavanje tog jaza je mnogo složenije. Na primer, mnoge greške koje smo napravili u izgradnji transportnih sistema ovde na Zemlji, kao što je ignorisanje uticaja putovanja na životnu sredinu i zdravlje ljudi ili razvoj sistema na način koji pojačava društveno-ekonomske podele, treba uzeti u obzir prilikom kreiranja transportnih sistema za civile u svemiru.

Postoji bojazan, navodi Forbs, da će ovakve ekspedicije i u budućnosti biti rezervisane samo za one najimućnije.

Samim tim se navodi i zaključak da ako smo već izabrali da idemo na mesec, i ako samo neki od nas tamo i stignu, da oni moraju da učine apsolutno sve za nas.

(B92)