Javni dug Hrvatske iznosio je na kraju avgusta 2018. godine 282,1 milijardu kuna (38,09 milijardi evra), što je više za 0,5 posto ili za 1,4 milijarde kuna (189 miliona evra) nego u istom mesecu godinu dana ranije.
Eksterna komponenta duga je u avgustu na godišnjem nivou porasla za 2,7 odsto na 105 milijardi kuna (14,17 milijardi evra), dok je unutrašnja komponenta iznosila 177 milijardi kuna (23,9 milijardi evra), što je za 0,8 procenata manje nego prethodne godine, izveštava Poslovni dnevnik pozivajući se na analizu Rajfajzen banke Austrija (RBA).
– Premda na naplatu stižu garancije za Uljanik, analitičari RBA očekuju pad udela javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) – dodaje se u tekstu.
Prema službenim informacijama, ukupna izloženost države po glavnici prema Uljanik Grupi iznosi 4,3 milijardi kuna (580,6 miliona evra), ili oko 1,0 posto BDP-a, pri čemu se do kraja 2018. godine očekuju minimalna plaćanja u iznosu od 2,3 milijarde kuna (310,5 miliona evra), što je 0,6 odsto BDP-a, uvećano za kamate i naknade.
Iako nominalno dug raste, njegov udeo u BDP-u pada jer privreda raste brže nego dugovi, napominje Poslovni.
U trećem tromesečju, hrvatski BDP je porastao za 2,8 posto na godišnjem nivou.
– Zahvaljujući tome, analitičari RBA očekuju da će na kraju ove godine udeo javnog duga u BDP-a iznositi nešto iznad 75 odsto. Na kraju drugog tromesečja ove godine, udeo javnog duga u BDP-u iznosio je 76,1 posto, što je njegov najniži nivo od 2012. godine, kada je iznosio 69,4 posto BDP-a – piše u tekstu.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Blic
Dodajte komentar