U današnje vreme tehnologija i te kako zadire u naša osećanja i veze. Pametni telefoni telefoni, računari, tablet uređaji samo su neki od načina preko kojih tehnologija uzima maha.
Elektronska pošta je zamenila slanje pisama, telefoni su doveli momentalnu komunikaciju u džep, a društvene mreže su napravile forum za društveni život. Zahvaljujući ovim izumima, u roku od nekoliko sekundi možemo da razgovaramo sa bilo kojom osobom na svetu i da budemo u toku sa dešavanjima koja se tiču naših prijatelja i rođaka.
No, koji efekat ima ova hiperpovezanost na naše emocije?
Negativni uticaj interneta u ovom kontekstu je preuveličan, ukazuje na to jedno istraživanje Odeljenja za psihologiju na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju (SAD). Ovo istraživanje pokušavalo je da opovrgne rezultate čuvenog efekta poznatog kao paradoks interneta (1998).
Sudeći po tim rezultatima iz 1998. korišćenje internet mreže povezano je sa samoćom, depresijom i stresom.
U jednom novom istraživanju, četrdeset volontera je moralo da vodi pet razgovora sa nepoznatim ljudima preko četa. Cilj je bio da se analiziraju četiri emocije koje se menjaju: depresija, samoća, samopoštovanje i osećaj podrške. Prve dve su se značajno smanjile, a samopoštovanje i osećaj podrške uvećale.
Istraživanje potvrđuje da ovi rezultati mogu da budu produkt spoljašnjih faktora, ali da za to postoji mala verovatnoća.
Ejmi Gonsales (Amy Gonzales), profesorka u Školi medija na Univerzitetu u Indijani (SAD), potvrđuje da je anonimno razgovaranje, na primer, o suočavanju sa zavisnostima, jako korisno za ljude. Paralelno sa ovim istraživanjem, u jednoj ličnoj studiji, Ejmi je zaključila da pisana komunikacija ima više uticaja na ljude od one koja se obavlja lice u lice ili telefonom.
„Pisana komunikacija stvara intenzivnije utiske zato što nije propraćena dodatnim informacijama”, komentariše profesorka Gonsales. U skladu sa ovim zaključkom, reći „volim te” ima snažniji efekat kad se napiše nego kada se izgovori.
Ovaj efekat potvrđuje i jedno istraživanje sa Univerziteta u Amsterdamu koje ukazuje na to da je efekat digitalnih društvenih veza direktno povezan sa tipom interakcije. Tako, pozitivne veze povećavaju samopouzdanje i dobrobit, dok ih negativne smanjuju.
Međutim, Gonsales priznaje da je problem merenja uticaja društvenih veza u tome da je izgleda nemoguće odvojiti ličnost od ponašanja. Kao primer navodi osobe koje provode dan gledajući „influensere” na Instragramu. „Te osobe imaju nisko samopouzdanje, ili pak koriščenje ovog medija doprinosi tome?” Pita se i odgovara: „Postoje podaci koje potvrđuju obe hipoteze. To je upravo zbog toga što ima mnogo okolnosti koje treba uzeti u obzir”, zaključuje.
Razvitak tehnologije zaista olakšava život čoveku, ali u svemu treba biti umeren i odmeren. Svakako, ima i dobrih i loših strana, stoga je bitno napraviti ravnotežu i ne dozvoliti da se izumi čoveka „okrenu” protiv njega i donesu više štete nego koristi.
Uvek mora postojati svest o posledicama i ne smemo da dozvolimo da nas tehnologije uzmu pod svoje, već moramo da držimo konce u svojim rukama i sami kontrolišemo svoje živote, a ne da dozvolimo da tehnologije to urade umesto nas.
(redinfoportal)
Dodajte komentar