Evo kako ćete živeti duže ako ste prinuđeni mnogo vremena provoditi sedeći!

Sedenje i manjak telesne aktivnosti negativnu utiču na naše zdravlje. Saznajte kako možete produžiti svoj životni vek čak i ukoliko ste prinuđeni svakodnevno sedeti i po više sati.

Samo 17 minuta hodanja dnevno smanjuje simptome depresije za 41 odsto, a rizik od raka debelog creva za 31 odsto. Već 18 minuta hodanja smanjuje rizik od koronarne bolesti srca za 36 odsto, 21 minuta od moždanog udara za 43 odsto, a 30 minuta smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 za 30 odsto.

Naučnici su dokazali da je nedostatak fizičke aktivnosti glavni faktor rizika za bolesti i preranu smrt. Procene pokazuju da više od pet miliona ljudi u svetu svake godine umre zbog neispunjavanja preporučenog dnevnog nivoa telesne aktivnosti. Trenutne smernice za fizičku aktivnost preporučuju odraslima najmanje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno.

Studije u zemljama s visokim dohotkom pokazuju da odrasli većinu budnih sati provode sedeći. Tipičan dan za mnoge ljude uključuje vožnju na posao i s posla, sedenje u kancelariji i gledanje televizije. Ali zdravstveni rizici povezani sa sedenjem osam ili više sati dnevno mogu biti uklonjeni jednim satom ili više umerene telesne aktivnosti dnevno, pokazuje istraživanje britanskog Univerziteta Cambridge.

Proverite kako dugoročno sedenje utiče na vaše zdravlje!

U analizi koja uključuje niz studija, međunarodni tim istraživača postavio je pitanje može li dovoljno aktivnosti smanjiti ili čak ukloniti povećan rizik od prerane smrti povezane sa sedenjem. Istraživači su analizirali 16 studija, koje su uključivale podatke o više od milion žena i muškaraca. Grupisali su ljude u četiri skupine, u zavisnosti od nivoa vežbanja umerenim intenzitetom, u rasponu od manje od pet minuta dnevno u prvoj skupini, pa do više od 60 minuta u zadnjoj.

Vežbanje umerenog intenziteta definisano je kao hodanje brzinom od 5,6 kilometra na sat, ili vožnja biciklom od 16 kilometara na sat. Istraživači su otkrili da je od 60 do 75 minuta vežbanja umerenim intenzitetom dnevno dovoljno da bi se uklonio povećan rizik od prerane smrti povezane sa sedenjem više od osam sati na dan. Međutim, čak troje od četvero ljudi u studiji nije doseglo taj nivo dnevne aktivnosti.

Rizik od prerane smrti bio je najveći za ljude koji su bili fizički neaktivni, bez obzira na iznos vremena provedenog sedeći. Imali su od 28 do 59 odsto veću verojatnoću preminuti rano u usporedbi s onima u najaktivnijoj skupini – što je slično riziku povezanom s pušenjem i pretilošću. Drugim rečima, nedostatak fizičke aktivnosti veći je zdravstveni rizik od dugotrajnog sedenja.

“Naša poruka glasi: moguće je smanjiti, ili čak ukloniti zdravstvene rizike povezane sa sedenjem ako ste dovoljno aktivni. To je odlično za ljude koji ne mogu pobeći periodima predugog sedenja na poslu. Zato im savetujemo da barem prošetaju u vreme pauze, trče ujutro ili odlaze biciklom na posao. Sat telesne aktivnosti na dan je idealan, ali ako je to nemoguće, onda barem vežbajte koliko možete svaki dan da biste smanjili zdravstvene rizike”, kaže profesor Ulf Ekelund sa Univerziteta Cambridge.