Da li ste nekada tokom razgovora sa prijateljima u kojima evocirate zajedno uspomene iz prošlosti izgovorili ili čuli od njih onu rečenicu: “A ne, ne želim toga uopšte da se sećam!” i zaista pomislili kako bi bilo dobro da postoji nešto što bi vam omogućilo da se ne sećate ružnih trenutaka? E pa, izbrisati ružna sećanja je izvodljivo, za početak bar kod miševa!
Nedavno je sproveden jedan interesantni eksperiment na miševima, dok će primena na čoveku morati još da sačeka. Međutim, ova studija bi mogla da pomogne da se bolje shvati i objasni način na koji funkcioniše naše pamćenje. Grupa istraživača sa Univerziteta u Levenu (Belgija) i Instituta Lajbnic iz Magdeburga (Nemačka) otkrila je način na koji mogu da se izbrišu negativna iskustva.
Tajna? Jednostavno “ugasiti” gen koji je povezan sa proizvodnjom proteina neuroplastina.
Nedostaci gena neuroplastina, važnog proteina za stvaranje moždanih sinapsi, mogu biti povezani sa razvojem šizofrenije ili intelektualnim deficitom. Polazeći od ove teze, naučnici su želeli da ispitaju šta bi se desilo ako bi “palili” i “gasili” gen po sopstvenom nahođenju. Za ovaj eksperiment koristili su miševe naučene da trče sa jedne strane kutije na drugu čim se upali svetlosni impuls, kako bi tako izbegli “šok”na nožicama. Kod glodara koji su genetski modifikovani tako da im se može deaktivirati gen neuroplastina, za razliku od onih čiji je gen normalno funkcionisao, uočena je manja sposobnost u izvršavanju neke vežbe.
Drugim rečima, miševi sa ugašenim genom su potpuno zaboravili da nakon svetlosnog impulsa dolazi neprijatan stimulans i da bi trebalo da se pomere kako ga ne bi osetili.
Jedan od naučnika, Detlef Balšun (Detlef Balschun), kaže da su bili iznenađeni kada su otkrili da je deaktivacijom jednog jedinog gena dovoljno izbrisati prethodno stečeno asocijativno pamćenje ili ono koje je nastalo kroz učenje. Gašenje neuroplastina je imalo uticaja na ponašanje miševa, ometajući komunikaciju između njihovih moždanih ćelija. Mereći električne signale u mozgu genetski modifikovanih životinja, tim je otkrio jasne nedostatke u ćelijskom mehanizmu koji je korisio za pamćenje.
Iako veoma interesantan rezultat u razumevanju mehanizama povezanih sa memorijom, još uvek je veoma dalek od primene u polju medicine. Ali ipak, možda će se jednog dana pored svih kozmetičkih tretmana koji se zakazuju zarad ulepšavanja fizičkog izgleda, zakazivati i tretmani za brisanje loših uspomena i ružnih sećanja. Da li biste želeli da imate mogućnost da zakažete jedan takav tretman?
(redinfoportal)
Dodajte komentar