Dejstva crnogoričnih mladica, pre svega mladih borovih iglica, kod bolesti respiratorih organa poznata su i cenjena vekovima, a koriste se za iskašljavanje, tegobe pri disanju, astmu, bornhitis, alergije, kao i za prevenciju istih i jačanje imuniteta.

Pod imenom bor, u različitim podnebljima nazivaju se različite vrste borova, smreka ili jela, ali većina starih majstora, travara i narodnih medicinara najčešće je u receptima označavala 5 vrsta porodice bora – beli bor, običnu smreku, crnu smreku, običnu jelu ili planinski bor – i svi se u različitim dozama koriste za pripremu meda i sirupa.

Beru se samo mladi izdanci, koji se potom peru i suše, a u zavisnosti da li želite med ili sirup, koristićete pčelinji med ili šećer. Postoji više recepata za pripremanje sirupa ili meda, a mi smo se odlučili za najjednostavniji.

Sirup

Za sirup vam je potrebno kilogram mladih izdanaka bora, te kilogram šećera. U veću teglu stavite prvo red šećera, pa red izdanaka, dok ne napunite otprilike dve trećine posude, a poslednji red završite šećerom.

Teglu dobro poklopite i ostavite na osunčanom mestu 20 dana. Ono o čemu treba voditi računa je da prvih nekoliko dana tegla ne bude izložena naglim promenama temperature, da se istopljen šećer ne bi zgrudvao zbog hladnoće. Posle 20 dana, procediti kroz gazu i pretočiti u boce, te čuvati na tamnom mestu. Sirup se radi prevencije pije tri puta sedmično – po jedna kašika u tri sedmice, posle cega sledi pauza od sedam dana, s tim da se deci daje polovina doze. U slučaju upale respiratornih organa, velika kašika se pije tri puta na dan.

Med

Zbog činjenice da kilogram šećera iz prethodnog recepta mnogima ne zvuči baš najzdravije, mnogi se odlučuju da umesto sirupa naprave med od borovih izdanaka. Pripema teče skoro identično kao kod sirupa, s tim da se umesto šećera stavlja “red” meda, a ukoliko ne koristite već kristalizirani med – posudu uopšte nije potrebno držati na suncu. Isti je i način korištenja, kao i blagotvorna dejstva i jednog i drugog preparata, a najbolje ih je potrošiti za godinu dana.

Borovi izdanci, naravno, ne beru se u gradskim parkovima ili pored puteva, a mnogi ljubitelji narodne medicine u potragu za izdancima idu što je dalje moguće od naseljenih mesta. Vreme u godini kada se izdanci pojavljuju, zavisi od nadmorske visine. Na višim predelima izdanci će “kasniti”, a period u kome mogu da se prikupljaju proteže se uglavnom od marta do juna, što znači da je upravo vreme da na jednom od izleta odvojite malo vremena i obezbedite sebe i porodicu jednim od najčuvenijih narodnih “lekova za disanje”.