Ana Ivanović se pre nekoliko meseci preselila u vetroviti Čikago, gde je njen suprug Bastijan Švajnštajger nastavio karijeru.
Njih dvoje su uspeli da srede svoj život u Americi, a iako nisu očekivali, zaljubili su se u taj grad i voleli bi da što duže ostanu. Na početku, međutim, nije sve bilo sjajno.
– Bilo je čudno, naročito ovog leta. Bilo mi je teško da se priviknem na promene vremena. To da je prvo sparno i toplo, a zatim počne da pada kiša i vreme se naglo promeni. Zaista je čudno – istakla je Ana na početku razgovora za „Sports ilustrejted”.
Da li živite u centru grada ili ste se smestili negde gde je mirno?
– Mi smo u centru grada, što je vrlo lepo, jer u centru grada ima mnogo toga zanimljivog da se radi. Plaža nam je blizu, kao i dobra mesta za šoping.
Ovo ti je prvo leto bez tenisa otkad si bila devojčica. Kako to podnosiš?
– Iskreno, nedostaje mi tenis, ali nisam ni imala priliku da često igram, s obzirom na to da sam bila preokupirana nekim drugim projektima.
Ti si jedna od retkih sportista koji čitaju knjige. Šta čitaš ovih dana?
– Upravo sam uzela knjigu koja se zove „Šta je Alis zaboravila”. Pročitala sam nekoliko knjiga te autorke, ali moram da priznam da sam ovom oduševljena, mislim da sam samo juče pročitala 100 strana.
Godinama si putovala u Sjedinjenje Američke Države i spavala u hotelima, a sada živiš ovde. Šta kažeš prijateljima kada se vratiš kući, kakav je život ovde?
– Imaš pravo, mnogo puta sam bila u SAD, ali sada, kada živim ovde, potpuno je drugačije. Ono što mi se najviše dopada je što sve otvoreno i dostupno 24 časa, jer na većini mesta to nije slučaj. Ovde je sve živo, ljudi su prijatni, uvek spremni za zabavu. To je zaista lepo.
Da li ćeš ovde biti dok se tvom mužu ne završi sezona ili ćete tu ostati i kasnije?
– Mislim da smo ovde dok traje sezona, za dalje ćemo videti, zavisi od ugovora. Bili bismo srećni da ostanemo ovde duže, ali nikad se ne zna. To je jedna od onih stvari da kad si sportista, moraš da budeš fleksibilan, jer zaista ne znaš šta će se desiti sledećeg meseca.
Ti i tvoj suprug ste oboje sportisti, ali čini mi se da imate drugačiji ritam?
– Upravo tako, o tome i sami dosta razgovaramo. Zaista je sve drugačije, naravno, oboje smo profesionalni sportisti, zbog čega je teško naći slobodno vreme da se posvetimo jedno drugom.
Da li ti je teško kada gledaš svog muža kako se takmiči?
– Volim da ga gledam na utakmicama. Uživam u tome.
Da li kuvaš?
– Pomalo, ali ne previše. Volim da spremam ribu, mada je moj muž ne jede u toj meri. Mi više jedemo napolju. U poslednje vreme smo i mnogo putovali, pa nismo ni imali vremena da spremamo hranu kod kuće.
Da li dobro kuvaš?
– Mogu da kažem da dobro kuvam. Umem da spremim različite stvari, jedino što ne znam je da pravim grilovanu hranu. Roštilj mi je slaba tačka.
Šta se dešava sa Instagramom? Nedostaju tvoji dnevni izveštaji.
– Da budem iskrena, imam osećaj da sam vrlo aktivna na društvenim mrežama. Često kačim slike, međutim, neki moji dani nisu zanimljivi i nemam šta da okačim. Tim danima se odmaram, radim jogu.
Da li si iznenađena koliko malo ili koliko mnogo ti nedostaje tenis?
– Iskreno, iznenađena sam koliko malo mi nedostaje. Da, nedostaje mi, pogotovo zbog mog takmičarskog duha, ali sam zaista srećna zbog svoje odluke. Znam koliko sam toga prošla, koliko sam naporno radila da bih se vratila i moj tim to zna. Međutim, nisam imala rezultate i bilo je mnogo povreda. Znajući to, ne nedostaje mi previše i bilo je vreme da se povučem jer mi se nije vraćalo onako kako sam mislila da hoće. U ovom momentu sam srećna kada radim jogu.
Dodajte komentar