Jedna od glavnih briga roditelja jeste ishrana deteta. Kako da nagovorimo dete da jede? Pogrešna verovanja, pritisak okoline, a i sami mediji dovode do našeg preteranog mešanja, te u većini slučajeva prouzrokujemo upravo ono što smo hteli izbeći – loše povratne reakcije.
Ovo su načini da nagovorimo dete da jede!
Deca, kao i odrasli, imaju svoje razloge zašto ne jedu određene namirnice ili ih jedu u manjim količinama. To je ono što bi trebalo da ispitamo kako bismo kasnije mogli da pronađemo rešenje.
Voleli bismo da naša deca jedu bez ikakve muke, da im se sve sviđa i da pojedu sve sa tanjira. To se, međutim, dešava vrlo retko, te moramo imati strpljenja. Ponekad tekstura, boje, mirisi ili ukusi mogu biti novi za njih, pa im moramo dati određeni period da se prilagode.
Ono što je jako bitno u bilo kojem društvenom odnosu, a pogotovo ako se radi o našoj deci, jeste da se stavimo na njihovo mesto. Ni nama se ne sviđa baš sve, a nije prijatno ni kada nas teraju da nešto pojedemo.
NEKE PSIHOLOŠKE TEHNIKE KOJE BI POMOGLE DA DETE POJEDE SVE IZ TANJIRA
Ako vam je cilj da dete jede baš sve što mu servirate, znajte da ne postoji pravi način da ga i ostvarite. Ipak, ne treba gubiti nadu jer je moguće učiniti da dete malo bolje prihvati hranu.
1. Određeno vreme za jelo
Obroci bi trebalo da traju između dvadeset i četrdeset minuta, ne duže. Ako se jede previše brzo, otežava se varenje, što može da dovede do toga da dete stvori vezu između osećaja nelagodnosti i jela. Ono što tražimo je upravo suprotno – da poveže zadovoljstvo sa hranom.
2. Ne popuštati
Mnogi roditelji popuste pred očajem: kako dete ima stalno negativan stav prema određenom jelu, naprave drugo jelo koje mu se sviđa. Tako dete jede, ali nije i nahranjeno – što je najbitnije. Namirnice se smanjuju sve dok ne ostanu dva ili tri jela, čime je raznovrsnost skoro ništavna. Osim toga, deca steknu osećaj da mogu protiv svojih roditelja ako su malo uporniji, što čini da nastave sa takvim ponašanjem, pa čak i da ga potpuno usvoje kako bi postigli neke druge želje.
3. Smanjiti ometanje
Ručanje treba da bude samo po sebi opuštajuća aktivnost – ne treba puštati televizor ili pevati detetu pesmu kako bi jelo. Dete treba da oseti hranu, uživa u njenom mirisu, prisustvu drugih ljudi za stolom, itd. Distrakcije mu skreću pažnju i dovode do toga da prestane da jede.
4. Ne siliti
Baš kao što ne bi trebalo popustiti, ne treba ni siliti. Kada nekoga primoramo da uradi nešto, oduzimamo mu slobodu, što izaziva nervozu i odbrambeni stav. Deca vole da protivreče roditeljima jer im prija pažnja, a odbijanje jela je dobar način da je privuku. Iz tog razloga, detetu se pravila kažu jednom bez ikakve prisile.
5. Bez kazni i vikanja
Kaznama i vikanjem stvara se druga asocijacija jelo–kazna, pa može doći do fobije od hrane i namirnica, što nikako nije preporučljivo. Neophodno je da budemo čvrsti i ozbiljni, a to nije isto što i vikanje i kažnjavanje. Postavljanje granica je jedno, a prelaženje je nešto sasvim drugo.
6. Zvučna imena i zanimljivosti
Naše misli su ključ našeg ponašanja. Tačnije, ako imamo loše mišljenje o nekoj hrani, zaobići ćemo je, ali ako mislimo pozitivno, biće nam lakše da je probamo. Postići ćemo puno ako uspemo u tome da deci hrana „uđe u uvo”. Zar niste primetili da kada vam neko spremi jelo koje ima lepše ime, imate i veću želju da ga probate? Ako je dete jako malo, druga oprobana strategija jeste izmišljanje zanimljivih priča o jelima.
7. Zabranjena hrana
Dozvolimo deci da izaberu dva ili tri jela koja im se, nakon što su ih probali, nisu svidela. Imaju pravo na to i time ćemo steći poverenje – uvideće da ih shvatamo ozbiljno i da se njihove odluke poštuju. Potom treba da prihvatimo da tu hranu neće jesti. Srećom, i u drugim jelima mogu se naći svakovrsne bitne hranljive materije.
8. Odgovarajuće količine
Ovo je jako bitno! Deci ne treba davati isto koliko i odraslima. Mnogo je bolje da se počne s malim količinama i onda, ako žele, mogu da sipaju još. Velika količina hrane može da preoptereti dete, što bi za posledicu moglo imati odbijanje hrane.
9. Desert po izboru
Imajući u vidu moć koju slatkiši poseduju kod dece, kao dodatnoj pomoći možemo pribeći ovoj poslednjoj tehnici: dati im da sami izaberu desert. To će motivisati dete za vreme ručka, znajući da mu sledi nagrada. Ako postignemo da taj desert sadrži voće ili mlečne proizvode – još bolje, ali ne smemo smetnuti s uma da budemo fleksibilni.
Zapamtite: najbitnije je imati strpljenja i da dete ne primeti kako očajavate. Korak po korak i postiže se veliki napredak, a vaše dete će jesti, a i rasti.
(redinfoportal)
Dodajte komentar